Mladi apatinac Đuro Borbelj beleži sve veći uspeh na polju atletike kojom se profesionalno bavi četiri godine. Kako sam kaže, trudi se uvek da ostvari najbolje rezultate kako za sebe tako i za Atletski klub Apatin čiji je aktivni član. Uspeh koji postiže svakom novom trkom govori da je ispred njega blistava budućnost.
Iako je duži vremenski period trenirao fudbal, ljubav prema atletici je u jednom trenutku preovladala:
- Od malena sam imao neku ljubav prema tome, dugo sam trenirao fudbal ali nekako me je uvek privlačilo trčanje, posebno krosevi u srednjoj školi. Sećam se čak i svog prvog krosa. Profesor me je stavio da trčim sa starijim od sebe. Na tom krosu sam uspeo da pobedim, to me je dodatno motivisalo da se posvetim atletici, kaže mlađani Borbelj.
U svetu atletike uzori su mu svetski poznati Mo Farah i Usain Bolt, između ostalih, a Đuro i nakon bezbroj osvojenih prvih mesta i dalje ne ume da opiše osećaj kada se popne na postolje: - To je predivan osećaj koji slabo ko može da opiše. To je nešto što jednostavno mora da se doživi, to je nešto što se rečima relano ne može opisati.
Već četvrtu godinu za redom član je Atletskog kluba Apatin: - Za sada je dobra situacija u klubu, imamo dosta novih članova. Osnovana je škola trčanja koju već pohađa oko petnaest mladih atletičara. Vidi se neki pomak u odnosu na prošle godine što me veoma raduje. Svake godine klub se se više razvija, iskren je Borbelj.
Đuro ne krije zadovoljstvo zbog svoje saradnje sa Goranom Čegarom sa kojim radi već godinu dana. - Naša saradnja je pun pogodak s obzirom na moje rezultate koji su usledili nakog toga.
Bavljenje atletikom nije za svakoga, što i sam Borbelj potrvđuje: - Ne bih baš svakome preporučio da se bavim atletikom, budući da postoji mnogo odricanja, jer je ovo sport u kom je potrebno 99% odricati da bi i malo uspeo. Naravno, bavljenje atletikom ima i svoje prednosti, vi ćete se pre svega bolje osećati posle treninga, trke, takmičenja. Upoznaju se mnogi zanimljivi ljudi, jednostavno treba da probate pa da sami procenite da li je atletika za vas.
Kada se na internet pretraživaču ukuca ime i prezime ovog sve uspešnijeg atletičara dobijaju se naslovi potput: „Borbelj osvojio prvo mesto“, „Đuro Borbelj u prvih pet“, „Đuro Borbelj dobiminirao“, koji jednostavno ne mogu a da ne prijaju – Jeste, lep je osećaj kada te u gradu u kojem živiš poznaju kao sportistu koji pobeđuje na raznim takmičenjima, stvarno je lepo iskustvo kada te sretnu na ulici i pohvale.
Đuro u svom vlasništu ima osvojenih preko 100 diploma, medalja i pehara, međutim jedna od njih se nekako izdavaja: - Postoji jedno prizanje koje sam osvojio nedavno u Italiji. U pitanju je bio moj lični rekord u polumaratonu. To priznanje mi je veoma drago, posebno zbog ambijenta, kako oni to sve tamo organizuju trku, kako se odnose prema sportu. To je nešto dirnulo u meni i povuklo me da još više treniram i budem što bolji.
Mlađani Borbelj otkriva da je imao dostao situacija u kojima je hteo da digne ruke od svega: - Bilo je više situacija u kojima sam hteo da odustanem, nekada mi se to desi na nekom treningu koji je težak, na trci, ali setim se kako sam već dugo vremena istajao u ovome i jednostavno nastavim dalje. Naravno ako uspem iz toga da izvučem neku pouku, posle postanem još jači.
Ono što možda malo ko zna, Đuro Borbelj radi pri vojsci, i ne krije zadovoljstvo kako mu je tamo: - Odluku o tome sam doneo 2015. godine kada sam bio na Kopaoniku sa profesionalnim vojnicima koji treniraju atletiku, reprezentativcima u vojsci Srbije, gde sam ja bio sa njima kao civil 21 dan na pripremama. Poslednjih dana tih pripremam, održavala se jedna trka na kojoj sam trčao kao civil gde sam ja bio četvrtoplasirani ali i najbolje plasirani od vojnika. Tu me zapazio Goran Čegar i predložio mi da završim vojni rok, što sam ja i učinio, a zatim sam konkurisao za profesionalnog vojnika. Poziv je stigao posle godinu dana, i evo me danas radim u vojsci.
Za ove četiri godine je učestvovao na dosta maratona i polumaratona, a odluku gde će sve učestvovati zajedno sa svojim trenerom donosi već na početku godine: - Isplaniraju se trke početkom godine koje bi bile prioriret za sezonu I gde bi trebalo da ostvarim neke važne rezultate. Na osnovu toga, za svako takmičenje se posebno pripremam. Pripreme za maraton traju od šest meseci do godinu dana, a kada je reč o polmaratonu tu prireme traju od četiri do šest meseci aktivnog pripremanja.
Kao i u svakom sportu, tako i u atletici postoji dosta troškova: - Ima dosta ličnih troškova, moraju da se plaćaju kotizacije, pa put do takmičenja, prijave, sve to košta. A da bi se i malo zaradilo, naravno mora se biti na najvišem mogućem nivou, treba u svakoj trci da se pobeđuje ili da budeš u prva tri mesta, a to nije nimalo lako.
Za treću subotu oktobra meseca (15.10.) zakazan je 22. ASICS Dunavski polumaraton, Borbelj je već započeo svoje pripreme: - Planiram da učestvujem, šta više već sam počeo sa pripremama za tu trku. To će biti moj treći Dunavski polumaraton i naravno pokušaću da istrčim najbolje vreme i da pobedim prvi put u svom gradu.
Pored atletike, Đuro dosta vremena posvećuje i plivanju. Kada god ima odmor od treninga trčanja, on to zameni za plivanje, a takođe mnogo ga privlači i vožnja bicikla. Najveću podršku u svemu ovome mu pruža prvestveno porodica, a tu su naravno prijatelji i trener.
Uskoro ga očekuje učešće za vojsku na Svetskom prvenstvu u krosu koje se održava u Mađarskoj, gde se trči oko jezera Balaton. Prema njegovim rečima to će biti najveće takmičenje od kada trenira i gde će se nadmetati sa mnogo izvrsnim atletičarima.
