Nova sezona, stari ciljevi – na pobedu u svakom meču

Ovo je priča koju vrlo rado pričam, ali nije u pitanju Boža zvani Pub, već renesansa prigrevačkog fudbala.
Priča o jedanaest ratnika na terenu i sigurno još toliko van njega koji su dali krv, sreću, suze i znoj za istorijski uspeh ekipe Bratstva.
Prošla sezona je bila sezona rekorda. Bratstvo je poput brzog voza protutnjalo Područnom ligom i sezonu završilo sa 86 osvojenih bodova i gol razlikom 91:17.



Borbenost, trčanje, maksimalno zalaganje i kolektivni duh krasili su Prigrevčane tokom prethodne sezone.
Iz takve kolektivne igre izdvojili su se pojedinci, u prvom delu sezone istakao se Radojičić a u drugom mladi Vladetić.

Ekipa je spoj mladost i iskustva koju su treneri Panjević i Gavrilović sjajno uklopili.
Na polusezoni je tim znatno pojačan dobrim i kvalitetnim igračima poput Stojšića, Bogunovića, Vukovića, Milanovića i drugih, a najsvežije novajlije su Banić i Furtula.
Igrači koji su potekli iz Prigrevice poput kapitena Ćuće, Mikija Paunovića i malopre pomenutih Radojičića i Vladetića predstavljaju okosnicu budućeg člana Vojvođanske lige.
Svoje mesto pod prigrevačkim suncem pronašli su i mnogi Apatinci. Starosedeocima poput Jakovljevića i Ožegovića, pridružili su se Knežević i Marin, a od pre nekoliko dana i Jano i Basarić.

Sa mnogima od ovih fudbalera delio sam svlačionicu nekoliko godina u mlađim kategorijama apatinske mladosti. Momci su fudbalski školovani i dobri igrači, spremni da odgovore na sve zahteve, i siguran sam da prigrevački fudbal nije dosegao zenit, tj. da se Bratsvo neće i ne sme zadovoljiti samim plasmanom u Vojvođansku ligu.



Koliko je bilo teško postići sve ovo znaju samo Prigrevčani.
Na početku prošle godine klub se oprostio od pojedinih starijih igrača, koji su ipak i dalje ostali uz klub.
Koliko su uslovi pre samo 365 dana bili skromni i teški, a kako je sve to promenjeno možda najbolje svedoči izjava trenera Živote Gavrilovića koju je dao za našu televiziju na kraju prethodne sezone kada je rekao da su trenirali sa samo četiri lopte od kojih su dve bile poluprobušene.

Grupa entuzijasta rešila je da svu svoju energiju usmeri na Bratstvo.
Predsednik kluba je Goran Nesvanulica, a bivši igrači su članovi uprave, to su Mirko i Brena Ostojić, Bude Bobić kao i Aleksandar Korać, čija je zasluga sigurno najveća, a Prigrevčani to zaista ne kriju.



Sela u Srbiji nažalost umiru, bilo da se nalaze u Šumadiji, Pomoravlju, Timočkoj Krajini, Banatu ili Bačkoj.
Sličnu sudbinu deli i Prigrevica. Meštani sa nelagodom pričaju o stotinama praznih kuća, broju nezaposlenih, onima koji odlaze u veće gradove, a posebno poražavajuće je to je u prvi razred O.Š. Mladost ove godine krenulo 27 učenika, a od sledeće godine će ih biti samo 14.
Stoga je ovaj uspeh Bratstva još veći i predstavlja svetlo na kraju tunela u ovoj sumornoj svakodnevici na teritoriji naše opštine.

Deset dana nakon početka priprema posetili smo FK Bratstvo i videli kako teče spremanje za novu takmičarsku sezonu.

Goran Panjević je legenda prigrevačkog fudbala.
Kao što je Ivicu Šurjaka, Tomislav Ivić u prvi tim Hajduka gurnuo dok je Šure bio golobradi sedamnaestogodišnji mladić, istu stvar je učinio i nekadašnji trener apatinske Mladosti Miloš Cetina sa Goranom Panjevićem.
80-ih godina prošlog veka Panjević je bio nezamenjiva figura u sjajnoj ekipi Mladosti, a danas svoje fudbalsko znanje i iskustvo prenosi na fudbalere Bratstva.

Razgovarali smo i sa drugim trenerom Životom Gavrilovićem i uverili se za žestoko radi na sticanju kondicije sa svojim Spartancima.

Izjavu za 025 Info televiziju dali su i kapiten Ćuća, alfa i omega ekipe Paunović i golman Tešić, a Sportsku panoramu posvećenu ekipi Bratstva moći ćete videti u petak od 18 i 30 i u repriznom terminu u subotu od 11 sati na 025 Info televiziji.



Za kraj poželeli smo Bratstvu mnogo sreće u sledećoj sezoni.
Ono što Prigrevčanima 100% neće manjkati jesu želja i motiv.
Trener Gavrilović će sigurno na ovom planu odraditi ogroman posao, baš kao što je i njegov slavni prezimenjak major Dragutin Gavrilović podigao moral Srpskoj kraljevskoj vojsci u borbi za oslobođenje Beograda 1915. godine pred mnogo jačom Austrougarskom vojskom.
Napred u slavu!

Rajko Bošković