Priča o Petru Kovčinu i najdominantnijem borilačkom sportu današnjice

Svako od nas je makar kao dete, gledajući filmove sa Brus Lijem i Van Damom u glavnim ulogama, sanjao da postane borac. Filmska industrija je vrlo zaslužna za popularizaciju borilačkih veština pogotovo kroz neke od kultnih ostvarenja poput filmova “U zmajevom gnezdu”, “Krvavi sport”, “Roki” a u skorije vreme su to filmovi “Undisputed”, “Never back down” i sl .

U razgovoru sa našim sugrađaninom, velikim zaljubljenikom u borilački sport i kako smo ga mi nazvali, borcem iz hobija, Petrom Kovčinom, razgovari smo o najefektivnijoj borilačkoj veštini današnjice, Brazilskoj Džiu Džici.

Pitali smo Petra šta je kod njega bilo presudno da se opredeli za borilački sport?

“Kao i većinu dečaka, fudbal je bio prvi sport koji me je privukao, prošao sam sve mlađe selekcije fudbalskog kluba Mladost i zaista bio posvećen ovom sportu. A onda bukvalno preko noći, nakon 11 godina svakodnevnog odlaska na stadion, odlučio sam da se posvetim nekom drugom, individualnom sportu. Baš negde u to vreme, hrvatski borac, Mirko Filipović je beležio odlične rezultate u čuvenom “Prajd-u” (Japanska borilačka organizacija, preteča današnjeg UFC-a) i mogu slobodno reći da je on uz legendarnog Rusa, Fedora Emalianenka, najzaslužniji što sam odlučio da treniram borilačke veštine”

Gledati borilačke veštine na televiziji i trenirati ih, a pogotovo takmičiti se, definitivno nije ista stvar. Iako nam nije izgledalo previše teško dok smo gledali mečeve Alija, Tajsona, Klička, Mirka, Fedora i drugih vrhunskih boraca, većina od nas, zaljubljenika u borilačke veštine, nije ni pomišljala da izađe u ring, na strunjače, oktagon ili na neki drugi borilački teren. Naš sagovorinik, je napravio i korak više, pa je Kovčin za sada jedini Apatinac koji je radio meč po MMA (mešovite borilačke veštine) pravilima, pa smo ga pitali odakle hrabrost za ulazak u ring, a pogotovo za MMA meč?

“Prvo bih istakao da je MMA meč, koji sam radio u Somboru, bio revijalnog karaktera i moram priznati da se u tom slučaju više radilo o ludosti nego o hrabrosti, jer sam u tom momentu imao vrlo skromno znanje tehnika borbe u parteru, a što se tiče udaračkih tehnika iza sebe sam imao samo dva meča u kik boksu. To je upravo i neki moj početak u borilačkim sportovima, jer sam nakon fudbala par meseci trenirao boks, zatim kik boks, da bih se posle odsluženog vojnog roka malo ozbiljnije posvetio kik boksu. Tek nakon pomenutog MMA meča u Somboru, u kojem me je protivnik zasluženo porazio, počeo sam ozbiljnije da se interesujem za tehnike u parteru, a samim tim sam došao i do BRAZILSKE DŽIU DŽICE, koju i danas treniram”

Upravo smo došli i do glavne teme našeg razgovora a to je Brazilska Džiu Džica, dominacija ove borilačke veštine u odnosu na druge i kako i gde Petar trenira?

(pobednik prvog UFC turnira, Brazilac Royce Gracie, majstor Brazilske Džiu Džice)

“BJJ je definitvno najdominantnija borilačka veština današnjice. To nije samo moje mišljenje već je zaista tako. Baš zbog nerealnih scena u filmovima mnoge borilačke veštine su dizane u nebesa, pa je odatle i došla ideja da se organizuje turnir gde bi se takmičili majstori iz svih borilačkih veština, da bi se videlo koja je to veština ipak najprimenljivija. 1993. godine u Americi je organizovan turnir u slobodnoj borbi (Ulitmate Fighting Championship) i od tada počinje neprikosnovena vladavina Brazilske Džiu Džice kao najrealnijeg sistema borenja. BJJ se kao sport svrstava u grupu “rvačkih” sportova. Borba se započinje iz stojećeg stava, a dovođenje protivnika u parter se vrši tehnikama bacanja. Dalji tok borbe se odvija u parteru gde se pobednik određuje prema broju poena ili završnicom – izvođenjem tehnike (poluge ili davljenje) koja primorava protivnika da preda borbu. Ono što bih posebno naglasio je da se BJJ ne zasniva na snazi i brzini, već pre svega na formi tela i realnosti tehnika.”

(Petrovi prijatelji sa kojima trenira BJJ i članovi KB kluba "GYM Tonic" u kojem Petar povremeno trenira)

“U Apatinu, na žalost, ne postoji klub gde bih mogao trenirati Brazilsku Džiu Džicu, pa je nas nekoliko drugara, zaljubljenika u ovaj sport i pre svega rekreativaca uredilo jedan mali prostor gde vežbamo i treniramo, što se kaže “za svoju dušu”. Takođe bih pomenuo da je par momaka iz Apatina treniralo BJJ na višem nivou, u najboljem BJJ klubu u Srbiji, Family Fight Team-u iz Novog Sada i da su nam upravo oni preneli svoje znanje i dali nam smernice po kojima treniramo. Moram da se zahvalim i pohvalim momke iz Family Fight team-a Sombor, koji su me nesebično prihvatili i pozvali da treniram sa njima i da se borim za njihov klub. Pa koristim svaku priliku da odem u Sombor i treniram sa njima, što mi puno znači, jer je reč o odličnim borcima koji ostvaruju zapažene rezultate kako na domaćoj tako i na međunarodnoj sceni.”

(Državno prvenstvo u Odžacima 2014, FFT Sombor: Karan, Sikima, Kovčin)

Petar je prošle godine ostvario svoj najbolji rezultat u ovom sportu, a to je treće mesto na državnom prvenstvu u Luta Livre-u koje je održano u Odžacima. Pitali smo našeg sagovornika kakvi su mu sportski planovi za budućnost, a ujedno i da nam objasni razliku između veštine Luta Livre i Brazilske Džiu Džice?

“Način borenja i bodovanje tehnika kod veštine Luta Livre i Brazilske Džiu Džice je vrlo sličan, gotovo isti, osim što se borbe rade bez kimona. Ovakav način borenja podrazumeva izvesnu modifikaciju tehnika bacanja i rada u parteru, pa je zbog nedostatka odeće, tj kimona, znatno fizički zahtevniji. Borbe traju od 5 do 10 minuta u zavisnosti od takmičenja i pojasa (zvanja) a pobednik se kao što sam već spomenuo određuje ili predajom od strane pobeđenog ili bodovanjem izvedenih tehnika tokom borbe. Što se tiče planova za budućnost, 4. aprila u Somboru se organizuje memorijalni turnir “Srđan Trtica” u znak sećanja na odličnog borca, koji je i doveo ovaj sport u Sombor. Na ovom takmičenju ću i ja učestvovati, a ovom prilikom pozivam sve ljubitelje borilačkog sporta da dođu i vide sve čari ove veštine, jer su učešće potvrdili najbolji klubovi na Balkanu poput FFT-Novi Sad i Žerjal team-a iz Beograda”

Pričali smo sa Petrom o  njegovim ciljevima i željama u borilačkom sportu, ovaj put ih vam nećemo otkrivati, ali smo sigurni da ovo nije poslednji razgovor sa njim na tu temu. Petru želimo puno sreće na predstojećem takmičenju, da ga povrede zaobiđu i da svoje ciljeve ostvari, a vas pozivamo da 4. aprila dođete u sportsku halu “Mostonga” u Somboru i uživate u borbama najdominantnijeg borilačkog sporta današnjice.