Priča o Slobodanu Bačiću - kako sam oduševio Arkana i Džajića

U današnje vreme kada je fudbal postao "rudarski posao" sa gomilom vrhunski spremnih i snažnih igrača, stariji ljubitelji najvažnije sporedne stvar na svetu sa setom se prisećaju onih iskonskih veznih igrača koji su jednim potezom rešavali utakmice. U rukama takvih igrača nalazio se džojstik, ti igrači su stiskali dugme za "pas u trepavicu", asistenciju, slobodnjak... Od njih je polazilo sve i zbog njih je publika dolazila na stadione.
Apatin je kroz istoriju imao mnogo dobrih fudbalera, ali onakvih kakav je svojevremeno bio naš sagovornik veoma malo. I danas kada na treningu zaigra sa svojim pulenima, često od pojedinih igrača možete čuti "Bačo je "tata" i dalje". O tome kako je izgledala karijera jednog od najboljih fudbalera poniklih na stadionu kraj Dunava, pročitajte u narednim redovima. Sigurni smo da ćemo onima koji su ga gledali izmamiti osmeh na lice, a neke nove generacije saznaće kako je nekada izgledao prototip veznog fudbalera, umetnik s loptom, kreator igre i vođa na terenu.

"Za prvi tim Mladosti sam debitovao 1990. godine sa nepunih 17 godina. Igrali smo Vojvođansku ligu, i u klubu sam se zadržao godinu i po dana. U sezoni 1991/92 prelazim u somborski Radnički, koji je tada bio trećeligaš, da bi se takođe posle nešto više od godinu dana vratio u Apatin, kad je prvi tim vodio Stevan Viski Ðukić.
Nakon toga prelazim u subotički Spartak, koji me je odmah prosledio na dvojnu registraciju u Palić. Potom je na red došla vojska, a 1994. godine sam se vratio u Mladost, sa kojom ću u narednim godinama beležiti velike uspehe. U tom periodu smo od Druge vojvođanske lige uspeli da pređemo put do Drugog saveznog ranga. Na polusezoni 1998/99 prelazim u Hajduk iz Kule i možda pravim veliku grešku." - počinje priču za 025info Slobodan Bačić.

U tom trenutku prekidamo našeg sagovornika. Umesto Crvene zvezde, Obilića, Čukaričkog izabrao je Hajduk. Zašto?

"Ima mnogo faktora. Probaću nekako redom da vam ispričam.
Da sam otišao u Obilić, klub ne bi dobio obeštećenje, tako da...
Sećam se meča sa Beogradom na Karaburmi u jesen 1998. godine, dao sam gol, "kidao", borio se, i praktično je bilo sve rešeno da pređem na Vračar, pokojni Željko Ražnatović Arkan mi je rekao doslovce "Bačiću, od zime si u Obiliću".
Nakon toga u Zvezdi sam na probi odigrao tri prijateljske utakmice na kojima sam postigao sjajan gol protiv Rada, i odigrao protiv slavne Barselone jedno poluvreme, meč koji ću pamtiti celog života iako smo poraženi 4:1. Igrao sam zaista dobro. Dvojica Brazilca su "otpala" na tim mečevima, dok je mene praktično čekao ugovor. Vojin Lazarević, tadašnji trener Zvezde je bio oduševljen, Dragan Džajić takođe i pristao je da me dovedu. Po povratku iz Barselone odigrao sam još jedan prijateljski meč protiv Radničkog iz Novog Beograda, opet dao gol, ma sve mi se poklopilo, ali... Opet to visoko i nerealno obeštećenje.
Obilić je u međuvremenu sve to pratio, čekao, hteo da me dovede, tu se pojavio i Čukarički kao jedan od zainteresovanih klubova, a kulski Hajduk je bio tek četvrta opcija.
Ipak, završio sam u Kuli, malo zbog nekih pritisaka, saveta drugih, malo zbog te velike svote novca, koju je Mladost tražila od Zvezde i Obilića.
Znam da je Arkan rekao "Ovo je sad tako prošlo, ali za godinu dana, bićeš moj igrač". Posle godinu dana je ubijen, tako da od toga nije bilo ništa." - iskreno će Bačić.

Bačić nije mnogo pričao u danima provedenim u Kuli, iako je tada igrao fudbal na najvišem, Superligaškom nivou. Najlepše, ali i najteže dane, ipak je proveo u svom Apatinu.

"Prvo, moram još da dodam da mi je žao što u tom periodu nisam mogao sam da odlučujem. Da jesam, sigurno bih završio u Beogradu, u jednom od malopre pomenutih klubova. Obilić je bio prvak države, za Crvenu zvezdu nije potrebno neko posebno obrazloženje, a Čukarički je bio stabilan, zdrav klub koji je igračima širom otvarao vrata za odlazak u inostranstvo.
U Kuli sam bio od 1999. godine do 2001. godine, vratio sam se na pozajmicu u Mladost zbog neslaganja sa tadašnjim šefom struke. Tada je Mladost prvi put ulazila u Superligu i bio je to zaista nezaboravan period. Vraćam se u Kulu, u kojoj ostajem još godinu dana, da bi narednog leta Mladost otkupila moj ugovor, pa se tako ponovo vraćam u Apatin. Od 2002. do 2006. godine ponovo sam u crvenom dresu. Bilo je lepo, igrali smo Drugu ligu, potom opet Superligu, ali kao što sam vam rekao u neformalnom razgovoru na početku - najteže je biti kući. Počela su neslaganja sa ljudima iz uprave, pa sam odlučio da pređem u somborski Radnički, iako sam imao ponude iz Čelareva i Banatskog Dvora. Međutim, opet one priče oko obeštećenja, oko toga da su to konkurentski klubovi i mogu da kažem da uprava ni tada nije bila fer prema meni. Ostaje malo gorak ukus, ali šta da se radi. Tako da, u Somboru završavam karijeru 2007. godine." - kaže Slobodan Bačić.

Nakon kraja karijere Slobodan je imenovan za sportskog direktora apatinske Mladosti, a na toj funkciji se nije dugo zadržao. Počeo je da radi sa najmlađima kao trener, vodio je pionirsku i kadetsku ekipu Mladosti i beležio odlične rezultate u kvalitetnoj ligi Vojvodine. Usledio je odlazak u somborski ŽAK, pa dolazak na mesto prvog trenera Mladosti.

"Te 2010. godine Mladost je bila ubedljivo poslednja u trećoj ligi, a jednocifrenim brojem osvojenih bodova. Klub se praktično gasio i bila je užasna situacija. Odlučio sam tada, da polusezonu iskoristimo za uigravanje, da napravimo tim koji će spremno dočekati narednu sezonu. Na kraju sezone klub je zvanično ugašen zbog velikih dugova. Pod imenom OFK Mladost za godinu dana iz najnižeg ranga ulazimo u Područnu ligu. U prvoj sezoni u području završili smo na drugom mestu iza Prigrevice, da bi u narednoj godini izborili plasman u Bačku ligu kao prvoplasirani tim iz Područja FS Sombor. Moram biti zadovoljan, za tri godine na mestu trenera kluba "preskočili" smo dva ranga takmičenja i sa te strane mogu da kažem da je moja misija u OFK Mladost bila uspešna. Trenutno sam u Odžacima, za sad ide dobro, stekao sam i neophodne trenerske licence, prema tome, ne mogu da se požalim. Ipak, uvek sam na oprezu, mora se raditi, dokazivati svakodnevno, bez toga nema uspeha." - ističe jedan od najboljih igrača koje je ovaj grad ikada imao.

Nije mogao, a da ne kaže nekoliko rečenica o gašenju kluba u kojem je proveo najlepše godine, ali je svestan da drugog rešenja nije bilo.

"Gašenje Mladosti je bila neminovnost. Dugovi su bili ogromni, pa mi poslednju polusezonu pred gašenje nismo imali da platimo sudije! Šta da se radi, to je bilo jedino rešenje. Mladost je podelila sudbinu mnogih klubova, Proletera, Bečeja, evo i somborski Radnički je u kritičnoj situaciji. Šteta, stara Mladost je imala veliku tradiciju, ime... Život ide dalje..." - "sa knedlom u grlu" priča Slobodan Bačić o sudbini nekadašnjeg superligaša.

Oni koji pomno i dugo godina prate fudbalska dešavanja u ovom gradu, tvrde da je Slobodanov brat Goran svojevremeno bio jedan od najvećih talenata u gradu. Naš sagovornik nam se otkrio kako je fudbalska porodica Bačić funkcionisala.

"Tačno, Goran je opasan i sad. Na turniru u malom fudbalu smo vodili borbu pre nekoliko dana, morao sam klizećim startovima da ga zaustavljam (smeh)... Goran je bio sjajan zaista, međutim mora mnogo stvari da se poklopi da bi se uspelo u fudbalu. Ja sam sigurno bio disciplinovaniji, sve sam radio što se kaže po "pravilu službe", odricao se mnogih stvari, dok je Goran bio recimo malo slobodniji... (smeh). Da malo uozbiljim, siguran sam da Goran nije imao podršku tadašnje uprave, struke, rano su ga sklanjali, slali na pozajmice, a umesto njega su igrali igrači "sa strane" koji su sigurno lošijeg kvaliteta. Nije to samo Goranova sudbina, bilo je toliko dobrih domaćih igrača, koji su završili tako. Ponavljam, bilo je jako malo razumevanja za igrače rođene u ovom gradu, koji su iskreno voleli tu Mladost, koji su imali kvalitet, i koji nisu zaslužili da završe na marginama."

Sa teških tema prelazimo na ono najbolje. Slobodana smo pitali šta smatra svojim najvećim uspehom u karijeri?

"Pa sigurno je taj meč sa Barselonom nešto što se pamti. Danas kad mi deca kažu "Moj tata je igrao za Zvezdu protiv Barselone", pa to je nešto... Zaista morate biti ponosni, malo je igrača na ovim prostorima koji imaju tu privilegiju." - iskreno će Bačić, a potom opisuje taj meč.

"Sećam se naravno Gvardiole, Luis Enrikea, Klajverta, Zendena, Rajzigera, Hespa, Serđija... Špance je tada vodio Luj Van Gal. Igrali su strašno, uostalom kao i svaka Barselona. Barsa je Barsa, uvek. I danas ih obožavam, volim tog Mesija, neverovatni su... Pobedili su nas tada 4:1, proveo sam 45 minuta na terenu, ambijent, stadion... Ma... Nije fraza kada se kaže da to treba doživeti. Fantastično zaista."

Bačić je potom istakao da plasman u Superligu sa ekipom Mladosti takođe smatra ogromnim uspehom u karijeri, a izdvojio je i plasman u polufinale kupa SRJ kao nešto što se ne zaboravlja. Mladost je tada, po opštoj oceni nezasluženo poražena od Crvene zvezde. Razgovarajući o Superligi, kupu, Crvenoj zvezdi, tema o stanju u srpskom fudbalu se sama nametnula.

"Stanje je svakako loše, naš fudbal može i mora biti bolji. Rešenje je privatan kapital i konačno ta toliko najavljivana privatizacija. Mora se znati čije je šta, moraju se neke stvari postaviti na mesto. Pogledajte koliko primera ima u Evropi, čim neko uloži svoj novac, uspostavi pravila ponašanje, rezultati su brzo vidljivi.
Što se reprezentacije tiče, iskreno ne bih mnogo govorio o tome. Iznerviraću se (smeh)...
Činjenica je da su rezultati lošiji od očekivanih, da nas nigde nema, a kad pogledate individualan kvalitet igrača, shvatite da su klasa, da nastupaju u velikim klubovima, ligama... Specifični smo, ovo je Balkan. Mene više ništa ne iznenađuje, tako da moja očekivanja od reprezentacije u narednom periodu nisu velika." - ističe naš sagovornik.

Bačić je nekoliko godina u trenerskim vodama, pa nas je zanimalo postoji li neki svetski stručnjak čiji rad posebno ceni i čije mu se metode rada posebno dopadaju.

"Klop mi se jako sviđa kao ličnost, zbog energije koju poseduje, iako mi njegova filozofija fudbala možda nije najbliža. Dortmund ima takve profile igrača koji tempom, trkom i kontrama melju protvnika. Kažem, možda meni taj stil nije najbliži, ali cenim Klopa jer je to uspeo sjajno da uklopi. Ove sezone imaju mnogo pehova, ali fudbal je to...
Gvardiola je neko ko je strašno predan poslu, možda najviše od svih trenera, na svaki detalj obraća pažnju. Tu je Murinjo naravno, vidite koliko se i on menja, ovaj Čelsi nije više onaj koji "parkira autobus" ispred gola... Ova imena definitivno čine trenerski krem u Evropi, i volim da pogledam utakmice koje vode. Svašta se može videti i naučiti." - kaže Slobodan Bačić.

Za kraj ovog razgovora Slobodana smo morali da pitamo hoće li neko od mlađih Bačića krenuti Goranovim i njegovim stopama?

"Hm... Dobro, vole, treniraju, neka ih... Moj stariji sin Jovan je već izuzetan u svojoj generaciji, borben, srčan... Bolji od mene u tom uzrastu. Ne znam, nekako ne bih voleo da prolaze sve ono što sam prolazio ja, teško je sve to, mora mnogo kockica da se poklopi da bi se uspelo u fudbalu, još u današnje vreme... Tata će biti tu da ih savetuje, a videćemo koje će biti njihovo konačno opredeljenje. Sa jedne strane, ono što fudbal može da pruži je neverovatno, ali da bi se živelo od fudbala treba mnogo muke, rada, lude sreće... Ima i drugih stvari u životu, sami će odabrati." - završava razgovor za 025info Slobodan Bačić.