Pa dokle ja da čekam?!

Srbi si oduvek bili poznati kao strpljiv narod, odlične naravi i puni razumevanja za druge. Zaista, kada bi nas neka muka naterala, skupili bismo se i pokazali svoje najdivnije osobine. Srbi dele gotovo sve: platu, hranu, piće, poklone... Ipak, ima jedna stvar koju jedan prosečan Srbin nikad neće deliti. Mesto za čekanje u redu!

Od malih nogu čekate u nekom redu, bilo to u vrsti za fizičko ili u redu za menzu i užinu. Ima raznih redova i takođe dosta varijacija čekanja u njima. Jedni od omiljenih su red za platu, za isplatu penzije i sličnih stvari koje nam idu u prilog i donose neku vrstu koristi i satisfakcije.

Naravno da niko ne voli da čeka u redu da plati račune ili redu kod doktora, ali jedan od svakako iritirajućih redova jeste onaj u supermarketu kada čekate vas "šurnaest" na jednoj kasi pošto samo ta jedna i radi. U tim situacijama vam uvek bude drago da sretnete nekog poznanika pa da proćaskate ili ogovarate "debelu kasirku" kako je hitra i baš ljubazna ovih dana iako ženi posle tolikih "dobar dan" i "doviđenja" nije do života.

Sudeći po tome da još od vaše rane mladosti pa sve do poznih godina uvek čekate u nekom redu, može se reći da jedan prosečan Srbin provede veći deo života u čekanju nego u spavanju.  A i ruku na srce ono što nas razlikuje od kulturnih nacija je to čekanje u redu.