Svakom svoje selo najtoplije prija

Znamo da je Vojvodina zaista prepuna različitih ljudi, temperamenata i nacija. Ne kažu džaba za Novi Sad da je mala Evropska unija. Ko je ikada posetio Novi Sad mogao je da se uveri u sve njegove čari, od ljubaznih sugrađana, pa preko istorijskih i kulturnih vrednosti sve do dobrog noćnog provoda po klubovima i pabovima. Naravno ukoliko ste iz Apatina ne mozete da se oduprete utisku da prilikom posete "Srpskoj Atini" uvek sretnete po nekog vam sugrađanina. Zašto je to tako? Zašto Apatinici vole Novi Sad?

Postoji nekoliko razloga za ovaj fenomen, jedan od njih je i to da su uslovi za studiranje odlični i dosta ljudi iz našeg mesta odlazi na studije u Novi Sad. Naravno neki odu i ono što se kaže "trbuhom za kruhom", jer ne mogu da se zaposle u Apatinu. Ima i "snobovštine", to su ljudi kojima razlog i nije bitan već samo žele da kažu kako žive u velikom gradu i kako su pobegli sa sela. Istraživajući na ovu temu došao sam do nekih informacija koje mogu dati još jedno obrazloženje.

Apatin je grad Ličana i Bosanaca, a svi vrlo dobro znamo koliko su ovakvim ljudima bitni njihovi koreni, odakle su potekli kao i vraćanje rodnoj grudi. Možda je baš taj povratak na rodnu zemlju nešto što tera Apatince put Novog Sada? Naime jedna od najstarijih i najprepoznatljivih građevina Novog Sada je svakako Petrovaradinska tvrđava, ono što sigurno niste znali da je ovaj spomenik kulture napravljen od cigle koje su se pravile od apatinske ilovače. Pa možda tolika količina prenetog zemljišta vuče poput magneta naše sugrađane. Što bi se reklo, migriraju sa sela u grad i ko zna kad će se to zaustaviti, jer je takva vrsta cigle jako čvrsta i dugovečna što je do sad i pokazala, čak joj ni muzički festivali ne mogu ništa.