Svetski dan hleba

Svetski dan hleba, verovatno prve ljudskom rukom stvorene namirnicu, koja potiče još iz vremena prvobitnih zajednica, koji se u Srbiji jede mnogo više nego u drugim evropskim zemljama, obeležava se danas.

Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju, navela je kompanija "Don don", najavljujući Dan hleba.

Kako prenosi RTV, u Srbiji svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje, ali je hleb duboko utkan i u srpsku kulturu i različite vrste hleba imaju centralno mesto u mnogim svetim i sakralnim obredima.

U Srbiji oko 70 odsto stanovništva najradije bira belu veknu, ali poslednja istraživanja pokazuju da se potrošači sve više okreću domaćim hlebovima, kao i da sve više vode računa o sastavu, kvalitetu, ali i prednostima određenog hleba.

U zemljama Evrope na tržištu se mogu naći brojne vrste specijalnih hlebova koje zadovoljavaju i najzahtevnije ukuse. Oni su obično manji po gramaži, ali nutritivno vredniji.

Hleb je danas "nasušna potreba”, čiji se sastav neprestano usavršava i obogaćuje i uzdignut je gotovo do kulta, ne samo zbog tradicije i nezamenjivosti u ishrani već i time što sve više predstavlja odraz kulture življenja.

U Srbiji i Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.

U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo.

Hleb se javlja kao ritualni predmet u mnogim obredima Slovena, vezanih za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike, piše RTV.

Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba, dok se u Velikoj Britaniji rezani hleb prvi put pojavio 30-ih godina prošlog veka.