Apatinske ulice: Miće Radakovića

U jednoj "priči" o apatinskim ulicama, pisali smo o ulici Marka Oreškovića, narodnog heroja koji je posebno bio poštovan i slavljen u Lici. Ovaj put pišemo o Markovom zemljaku, čoveku koji je imao sličan životni put i po kome se zove jedna od najdužih apatinskih ulica.

Ulica Miće Radakovića nosi ime narodnog heroja, rođenog 14. oktobra 1915. godine u selu Jošanu kod Udbine. Rođen je u siromašnoj porodici pa je već nakon osnovne škole, sa 16 godina bio prinuđen da u potrazi za poslom prvo ode u Nemačku a zatim i u Francusku. U Francuskoj se upoznao sa radničkim pokretom, aktivno učestvovao u borbama za radnička prava, a 1936. godine u Lionu primljen je u članstvo Komunističke partije.

Odmah po početku Španskog građanskog rata, 1936. godine Mićo se pridružio borcima za odbranu Španske republike od fašizma, isticao se u mnogim borbama, posebno kao vešt diverzant. Nakon poraza Španske republike 1939. godine Mićo Radakvić je završio prvo u Francuskom koncentracionom logoru a zatim i u Nemačkoj, na prinudnom radu.

1941. godine Radaković beži u okupiranu Jugoslaviju i u rodnoj Lici organizuje brojne oružane ustanke. U toku priprema ustanka, a i kasnije, Mićo je stalno narodu govorio o ciljevima fašističkih okupatora i ukazivao za na sva zla fašizma. Ubijen je 10. avgusta 1941. godine u rodnom Jošanu, dva meseca pre nego što je život izgubio još jedan narodni heroj i Španski borac, Marko Orešković.

Jedan od prvih partizanskih bataljona formiranih u Lici, nosio je njegovo ime. Mićo Radaković je 14. decembra 1949. godine, ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, proglašen za narodnog heroja.

Ulica koja u Apatinu nosi ime Miće Radakovića, predstavlja jednu od najdužih ulica u ovoj varoši. Ovom ulicom takođe vrlo lako možete stići do Dunava ali i doći sa jednog kraja grada na drugi, a da pri tome izbegnete čekanje na semaforima i gužvu u saobraćaju.

Naši stariji sugrađani se sećaju i čuvenog direktora velike gradske pekare iz ove ulice, koji je svako jutro, biciklom, baš kao i drugi radnici, dolazio na posao, što je u današnje vreme, priznaćete, gotovo nemoguće.

Kao i većinu drugih, tako i ulicu Miće Radakovića više pamtimo po onome što se nekad u njoj nalazilo, nego po onome što je sada krasi, pa se tako prisećamo "Internacionala", koji je bio jedan od lepših restorana u Apatinu. Prisećamo se i vremena kad je železnički saobraćaj vrlo uspešno funkcionisao u našem gradu, o čemu svedoči i pružni prelaz na samom početku ovog apatinskog "bulevara".

Da ne bude sve lepo samo u vezi sa prošlim vremenima, pobrinula se priroda. Ako želite da vidite svu raskoš ulice Miće Radakovića, onda prođite kroz nju u ranu jesen. Nekoliko fotografija će vam dočarati na šta smo mislili i zbog čega smo je nazvali "lepota jeseni", ali mi vam ipak predlažemo da je sami obiđete, od početka do kraja, i nastavite put Dunava. Sigurni smo da će vam jesen u ovoj ulici probuditi sva čula.

Zahvaljujemo je našem prijatelju Bojanu Dražiću na ustupljenim fotografijama.