Apatinske ulice: Petra Drapšina - put za budućnost

Jedna od najsadržajnijih i najlepših apatinskih ulica. Ulica koja ima važno mesto u prošlosti, ništa manje u sadašnjosti a najvažnije mesto će tek imati u budućnosti svih Apatinaca. Nije ovo samo još jedna ulica koja nosi naziv "narodnog heroja", mnogo je više od toga. A šta je to čini posebnom i zašto ono najvažnije "od nje" tek očekujemo, pročitaćete nakon pažnje, koju, moramo posvetiti Petru Drapšinu, čije ime ova ulica nosi.

Petar Drapšin (1914-1945) je bio dobrovoljac u španskom građanskom ratu, komandant Hercegovačkog odreda u narodnooslobodilačkom ratu, general JNA i narodni heroj Jugoslavije. Rođen je 15. novembra, 1914. godine u selu Turiji, u blizini Srbobrana. Nakon završetka studija u Pragu, privučen borbom španskog naroda protiv generala Franciska Franka, odlazi da se bori na poljima Andaluzije. Kao hrabar borac Španske republikanske armije, istakao se borbama kod Almanse i na Madridskom frontu. Posle Frankovog trijumfa, Drapšin sa ostalim borcima internacionalnih brigada odlazi u Francusku, odakle je interniran u logor. Iskoristio je prvu priliku za bekstvo, da bi pobegao u Zagreb. Odatle je prešao u Hercegovinu i već u prvim danima rata postao jedan od organizatora ustanka.

Petar Drapšin je imao čin kapetana španske republikanske armije, slično kao i Peko Dapčević, Kosta Nađ, Ivan Gošnjak, Franc Rozman Stane i mnogi drugi. U Hercegovini je postao zamenik komandanta operativne zone. Istakavši se na toj dužnosti dobrim rukovođenjem, postavljen je za komandanta. U Hercegovini se nalazio pod ilegalnim imenom Petar Ilić Španac.

Prvi čin - pukovnika, dobio je 1. maja 1943. godine. U čin general-majora unapređen je 1. novembra 1943. godine, a u čin general-lajtanta 3. januar 1945. godine. Kada je u februaru 1945. formirana Četvrta jugoslovneska armija, general-lajtant Petar Drapšin je postavljen za njenog komandanta. General Drapšin je bio poznat i po tome što su njegovi tenkovi zagazili Trstom. Tu je bio zarobljen i uništen veliki broj neprijateljskih snaga. Borbi za Trst su prethodile uspešno rukovođene operacije: desant na Istru, oslobođenje Tržića i Gorice. Drapšinova armija je takođe imala zadatak da zatvori italijansku granicu.

Na prvim izborima za ustavotvornu skupštinu, novembra 1945. godine, kandidovan je za narodnog poslanika, ali je njegovu vojnu slavu prekinula smrt 2. novembra 1945. godine u Beogradu. Prema službenoj verziji, pištolj kojim je rukovao je slučajno opalio i usmrtio ga. Drugi izvori navode da je počinio samoubistvo, a treća verzija kaže da je ubiijen po Titovom naređenju, jer Broz nije mogao da trpi Drapšinovu popularnost, ali i labilnu ličnost.

Kako pobednici pišu istoriju, velika većina ljudi bude uskraćena za onu drugu stranu priče.
O Drapšinu kao ličnosti, svedoci istorije su pričali i drugačije.
Naime, Savo Skoko je Drapšina opisao kao "psihički nestabilnu ličnost", uz napomenu da se ova nestabilnost "graničila sa ludilom".
Kao mladić Drapšin je napustio studije i otišao u španski građanski rat, donoseći otuda kompleks poraza od "pete kolone". Bio je izrazito nizak, a kako su Hercegovci veoma visoki, voleo je "lično da strelja hercegovačke dvometraše". Lično je streljao i starce od 75 godina, a odanost partizana proveravao je naređujuci im da javno streljaju svoje rođake, komšije ili prijatelje.
Neposredno posle rata, u trenutcima psihičkog rastrojstva, Drapšin je izvršio samoubistvo, što su komunisti, kao i njegove zločine, decenijama skrivali.

Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu. Posmrtno je odlikovan je Ordenom partizanske zvezde prvog reda, a 24.jula 1953. godine, ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, proglašen je za narodnog heroja. Zanimljivo.

Ulicu Petra Drapšina u Apatinu su uvek krasila "čuvena" mesta, pa se tako mnogi i danas sastaju kod nekadašnjeg "Uzora", na samom početku ove ulice, na mestu gde je danas prodavnica "Elbraco" (zvanično pripada ulici Srpskih Vladara).

Na mestu gde je, ne tako davno, bila kuglana "Gagović", sada se nalazi moderna, svečana sala "Čović still". Neke od najčuvenijih "ličkih" kafana, modna kuća "Kvin" i autopraonica samo su neki od zaštitnih znakova ove apatinske ulice.

Nikako ne smemo izostaviti kamenorezačku radnju "Egerc gramont" koja je već godinama na istom mestu, daščaru "God" ali i dve najvažnije ustanove u ovoj ulici, koje su sigurno obeležile bar neki period u našim životima, zabavište "Pčelica" (delom se nalazi u ovoj ulici) i Biro rada, tj. filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje.

Sve navedeno predstavlja sadašnjost ove ulice, ovog grada i svih nas koji u njemu živimo. Međutim, budućnost koju pominjemo, a u vezi je sa ulicom Petra Drapšina ili će se makar kroz nju ka toj budućnosti ići, odnosi se na RTC (Robno transportni centar) koji se nalazi u izgrađenoj, industrijskoj, slobodnoj zoni, koja počinje baš tamo gde Drapšinova ulica završava.

Za desetak godina ako se slučajno setite ovog teksta ili poželite da evocirate uspomene, pa na njega slučajno naiđete, znaćete da li je ulica Petra Drapšina "opravdala" naša očekivanja i odvela nas ka svetloj budućnosti.