Apatinske ulice: Stevana Sremca - prečica kojom vredi proći

Teško da ćete naći ulicu koja ima manje kuća, a povezuje toliko ulica kao što je to slučaj sa apatinskom ulicom Stevana Sremca. Dimitrija Tucovića, Isidore Sekulić, Stanka Opsenice, Nikole Pašića i Svetog Nikole, sve navedene ulice spaja ulica koja nosi naziv našeg proslavljenog pisca.

Stevan Sremac (1855-1906) je jedan od najznačajnijih i najčitanijih srpskih realističkih pisaca. Počeo je da piše relativno kasno. U tridest i trećoj godini života, počeo je da objavljuje prozne hronike o ličnostima i događajima iz srpske prošlosti. Prvu realističku pripovetku objavio je 1893. godine pod naslovom “Božićna pčenica”, a potom slede “Ivkova slava”, “Vukadin”, “Limunacija na selu”, “Pop Ćira i pop Spira” kao i jedan od najboljih humorističnih romana u našoj književnosti “Zona Zamfirova”. Njegov stil pisanja karakterišu realističnost, humorističnost i tri relacije: Beograd-Niš-Vojvodina.

Kao pripovedač Sremac se u velikoj meri oslanjao na raniju tradiciju srpske proze, naročito na dela Jakova Ignjatovića. Od stranih pisaca najviše je voleo Servantesa i Gogolja, a cenio je takođe i engleski realistički roman 18. i 19. veka: Fildinga, Svifta, Dikensa, Džordž Eliota. Po poznavanju domaće i strane književnosti, Sremac spada u najobrazovanije srpske pisce druge polovine 19. veka. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1906. godine.

Ulica Stevana Sremca se nalazi iza nekadašnjeg “Transportnog” današnje autobuske stanice i benzinske pumpe. Kao što smo na početku spomenuli u ovoj ulici, čudne putanje, nalazi se svega desetak kuća iako ona ne spada među najkraće ulice u Apatinu.

Veliki deo današnje ulice Stevana Sremca nekada je obuhvatalo jezero, na kojem su se Apatinci kupali i pojili stoku. Danas se na ovome mestu nalaze bašte i zelena površina koja još nije dobila svoju namenu.

Pored navedene benzinske pumpe, autobuske stanice u ovoj ulici nalazi se čuvena Amanovićeva pečenjara a od skora i poljoprivredna apoteka. Takođe treba spomenuti jednu od najlepših ako ne i najlepšu kuću u našem gradu, koja se nalazi upravo u ulici Stevana Sremca.

Jedna mudra izreka kaže da “Tamo kuda se isplati ići ne vodi prečica”. Ulica Stevana Sremca mnogim ljudima sa ovog kraja grada služi baš kao prečica. Treba slušati i voditi se izrekama mudrih ljudi, ali u ovom slučaju sam siguran da se prečicom i te kako “isplati” ići.