Apatinske ulice: Ulice hrabrih dama

Ulice koje, na ovim prostorima, nose imena narodnih heroja su nešto što je uobičajeno. Ljudi koji su beskompromisno u najtežim vremenima svoj život stavili u opasnost, kako bi pomogli svom narodu, svakako su zaslužili posebno i istaknuto mesto koje podseća na njih. Ukoliko su ti narodni heroji, pripadnice lepšeg pola, kojima učestvovanje u ratu nije bilo svojstveno, onda to dobija i dodatni značaj. U delu Apatina koji vam predstavljamo, nalazi se nekoliko ulica, koje nose imena hrabrih dama, čije herojstvo se i danas prepričava.
 
Marija Bursać (1920-1943)

Kada je 1943. u jeku Četvrte neprijateljske ofanzive, formirana Deseta krajiška udarna brigada, Marija je sa još nekoliko drugarica dobrovoljno stupila u brigadu. Iako su bile raspoređene kao bolničarke, Marija se javljala i za druge zadatke, išla je u patrolu i stražu. Da bi je kao iskusnog omladinskog rukovodioca poštedeo prve borbene linije, komandant brigade je prebacio u kuhinju, ali se ona tu nije dugo zadržala jer je zahtevala da bude borac.
U svim borbama u kojima je učestvovala, isticala se požrtvovanjem i hrabrošću. U borbi na Pločama je ubila dva Nemaca, kod Livna je u leto 1943. upala u bunker, ubila trojicu ustaša i zaplenila puškomitraljez, a i dan danas se prepričava kako je Marija bacila ćebe na tenk, čime bi ga dezorjentisala a nakon toga i onesposobila. Prilikom okršaja u blizini Knina, lakše je ranjena, nakon čega se razbolela. Iako su je savetovali da se ne zbog bolesti ne vraća u brigadu, ona je to odbila i već nakon nekoliko nedelja se vratila u svoju jedinicu. Marija je umrla od posledica ranjavanja u jednoj od bitaka a odmah nakon njene smrti je pokrenuta inicijativa da se proglasi za narodnog heroja, što je zvanično i učinjeno u oktobru 1943. godine, kada je proglašena za prvu ženu narodnog heroja.

Vukica Mitrović (1912-1941)

Prilikom hapšenja komunista 1935./36. godine, partiska organizacija u Beogradu, u velikoj meri je oslabila, pa je rad Vukice Mitrović postao značajan. Početkom 1937. godine postala je sekretarka Mesnog komiteta KPJ za Beograd, u maju iste godine i član novoformiranog Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.
Nakon okupacije Kraljevine Jugoslavije, Vukica Mitrović je u Beogradu radila na organizovanju oružane borbe protiv Nemaca. Lično je bila među organizatorima i izvršiocima niza borbenih akcija u prestonici. 6. oktobra 1941. godine dok je išla na sastanak Mesnog komiteta, došlo je do sukoba sa policijom a tom prilikom je teško ranjena i uhvaćena. U zatvoru je mučena ali bez obzira na sve muke, ništa nije odala pa je osuđena na smrt. O njenoj hrabrosti najbolje svedoči činjenica da su je na streljanje izneli na nosilima, jer su joj noge bile polomljene. Ukazom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 9. maja 1945. godine, među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske, proglašena je za narodnog heroja.

Ulice Marije Bursać i Vukice Mitrović nalaze se u delu grada koji je izgrađen krajem 80. godina. Kao prilično "mlad" kraj, sačinjen je od novoizgrađenih kuća koje se nalaze u nekoliko, slično, formiranih ulica poput Karađorđeve, Marije Bursać, Vukice Mitrović, Kate Pejinović, Sonje Marinković…
Svako godišnje doba oslikava grad drugačijim bojama, trenutno uživamo u umetnosti koju nam kreira jesen. Kao što smo već jednom napisali, jesen je godišnje doba, boja, mirisa i ukusa pa vas zato pozivamo da obiđete ovaj deo Apatina i prepustite mu svoja čula.