Kada preduzetnik gubi status paušalca?

Cilj svakog preduzetnika koji pokreće sopstveni biznis jeste, uz što uspešnije poslovanje i ostvarivanje što boljih finansijskih rezultata, i plaćanje što manje para u korpusu ispunjavanja obaveza prema državi. U tom smislu, može se reći da je prilikom izbora pravne forme novoosnovane firme, odlučujuća odluka ona koja se odnosi na izbor modela oporezivanja.

Paušalno oporezivanje je model za koji se prilikom osnivanja firme opredeljuje veliki broj preduzetnika, što je razumljivo ako se imaju u vidu njegove pogodnosti, posebno primamljive za one koji tek otpočinju svoj biznis pa nemaju preciznu viziju toka poslovanja i u vezi s tim finansijskih rezultata koje će ostvarivati.

Pogrešno je, međutim, pojednostavljeno shvatanje da su takozvani paušalci preduzetnici koji državi plaćaju male dažbine, svedeno dakle samo na materijalne pogodnosti koje se ovim statusom ostvaruju.

Članom 40 Zakona Republike Srbije o porezu na dohodak građana definisano je da su takozvani paušalci oni preduzetnici koji nisu u mogućnosti ili ne žele da vode poslovne knjige, koji porez i socijalne doprinose plaćaju na prihod koji se utvrđuje paušalno - bez obzira na stvarne prihode i rashode, Poreska uprava određuje iznos poreza i doprinosa koje je potrebno platiti.

Postoje, međutim, ograničavajući faktori koji značajno sužavaju krug preduzetnika kojima je omogućeno paužalno oporezivanje. Zakon o porezu na dohodak građana, u stavu 2 člana 40, precizira da paušalno oporezivanje nije moguće kada su u pitanju sledeće vrste delatnosti:

• knjigovodstveni i revizorski poslovi
• računovodstveni poslovi
• poslovi poreskog savetovanja
• reklamiranje i istraživanje tržišta

· trgovina na velikoi malo (ne odnosi se na trgovinu na kioscima i u pokretnim objektima)

• finansijsko posredovanje
• poslovi s nekretninama
• održavanje i opravka motornih vozila

A one firme koje imaju mogućnost paušalnog oporezivanja, ograničene su godišnjim prometom od 6.000.000 miliona dinara – planiranim, kada je u pitanju novoosnovano preduzeće, odnosno ostvarenim, kada je reč o preduzeću koje uveliko posluje.

Ostvarivanje prava na paušalno oporezivanje

Preduzetnici imaju obavezu da zahtev za paušalno oporezivanje podnesu do 30. novembra tekuće, za sledeću godinu, a ukoliko tek počinju poslovanje, rok je 15 dana od dana upisa kod Agencije za privredne registre. Obaveza Poreske uprave je da rešenje u vezi s ovim zahtevom, kojim se definiše iznos poreza I doprinosa ako mu je paušal odobren, donese u roku od 30 dana.U skladu sa lokacijom i stepenom opremljenosti firme, brojem zaposlenih, ekonomskim razvojem opštine na čijoj teritoriji posluje, s vremenom će se menjati poreska osnovica.

Prednosti i mane paušalnog sistema oporezivanja

Postoji više razloga usled kojih je paušalni sistem oporezivanja popularan među preduzetnicima:

- nepostojanje obaveze vođenja poslovnih knjiga i izrade završnog računa, odnosno vođenja knjigovodstva (u obavezi su da vode samo Knjigu ostvarenog prometa u koju se unose računi izdati za prodatu robu i usluge)

- nema obaveze popisa

- nema obaveze vođenja evidencije o ulaznim računima – troškovima

- preduzetnik je u situaciji da sa svog računa podigne sva zarađena sredstva (osim što postoji limit od 150.000 dinara dnevno, ukoliko se novac podiže na blagajni)i nesmetano ih troši, samim tim što je rešenjem Poreske službe celokupni prihod njegove firme već oporezovan, odnosno nije u obavezi da plaća nikakav drugi, dodatni porez

- budući da su oslobođeni obaveze da evidentiraju promet preko fiskalne kase za prodaju fizičkim licima, preduzetnici koji spadaju u paušalce nemaju obavezu izdavanja fiskalnog isečka. Jedino ih Zakon o zaštiti potrošača obavezuje da izdaju klasičan račun. I taj račun se upisuje u Knjigu ostvarenog prometa.

- imajući sve ovo u vidu, zaključuje se da dolazi do uštede vremena, energije i para

Paušalni porez, određen od strane Poreske uprave , preduzetnik će plaćati nezavisno od toga koliki je promet ostvario – zadovoljavajući, mali ili nikakav (u definisanoj granici do 6.000.000 dinara). Što i jeste nedostatak paušalnog sistema oporezivanja, budući da u situaciji kada se vode poslovne knjige porez biva određen na osnovu razlike između ostvarenog prihoda i zabeleženih rashoda.

Postoji i određena nesigurnostkada je u pitanju konačni iznos poreskih obaveza pre izdavanja konačnog rešenja.

Od strane poslovnih banaka najčešće se kreditna sposobnost paušalaca procenjuje relativno skromno.

Kada prestaje status "paušalca"?

Pravo na paušalno oporezivanje gubi se onda kada u jednoj kalendarskoj godini firma ostvari više od pomenutih 6.000.000 dinara prometa, kao zbira vrednosti svih računa izdatihtokom godine, bez obzira na to jesu li ti računi naplaćeni ili ne. Isto tako, mogućnost paušalnog oporezivanja prestaje ukoliko tokom proteklih 365 dana, dakle ne u jednoj kalendarskoj godini, promet bude veći od 8.000.000 dinara. U tim slučajevima preduzetnik je u obavezi da počne vođenje poslovnih knjiga.

Značajno je naglasiti i to da u ovaj promet ne spadaju transakcije koje je trebalo dabudu obavljene prethodne godine, kao i premije osiguranja, promet u ime drugih lica, primljene donacije, krediti i pozajmice.

Dakle,ostvarivanjem prometa većeg od šest miliona dinara u toku jedne poslovne godine, preduzetnik gubi status paušalca i time sve one pogodnosti radi kojeg se opredelio za paušalni sistem plaćanja poreza, a ima mogućnost da bira izmeđuopcija samooporezivanje Ii lična zarada.

Budući da preduzetnik prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost postaje obveznik PDV-a i ukoliko u toku 365 dana, nezavisno od kalendarske godine, ostvari promet veći od 8.000.000 dinara, u obavezi je da vodi poslovne knjige. Oporezuje se na osnovu stvarnih ostvarenih prihoda.

Kada stvarno počinje obaveza vođenja poslovnih knjiga

Ukoliko firma u prvoj polovini godine probije promet od 6.000.000 dinara , kao limit do kojeg je moguće ostvariti paušalno oporezivanje, u obavezi je da počne vođenje poslovnih knjiga od 1. jula tekuće godine. U slučaju da ovaj limit probije u drugoj polovini godine, obaveza vođenja poslovnih knjiga teče od 1. januara sledeće godine.

Nezavisno od neretke prakse da poreski inspektori zahtevaju od preduzetnika vođenje poslovnih knjiga odmah po ostvarivanju prometa od 6.000.000 dinara, njihovo zakonsko pravo je da se pozovu na ova dva datuma.

Osim vođenja poslovnih knjiga, preduzetnici gubljenjem statusa paušalca imaju i obaveze pravdanja troškova, angažovanja knjigovođe i podnošenja bilansa.

Može se desiti

Nije isključena mogućnost da preduzetniku koji je počeo da vodi poslovne knjige na naplatu dospeju potraživanja iz perioda kada je bio u sistemu paušalnog oporezivanja. Ta potraživanja biće evidentirana kao poslovna promena, ali je Ministarstvo finansija Repulike Srbije definisalo da u tom slučaju neće doći do dvostrukog oporezivanja.

Foto: Pixabay / FirmBee