Kako kontrolisati astmu i njene simptome

 Astma je hronična bolest, ali se može efikasno lečiti tako da se reakcije na određene iritanse ublaže i izazivaju manje problema.

Pokušaji da se razume određena bolest mogu biti veoma iscrpljujući. To je posebno tačno kada pričamo o "neizlečivim" bolestima. To je slučaj sa bolešću o kojoj ćemo govoriti u ovom tekstu, a to je astma. Međutim, postoji dosta načina da se kontrolišeastma i njeni simptomi .

Sigurno znate šta je astma i kakvi su njeni simptomi. Međutim, najvažnije je da li znate kako da kontrolišete astmu, ublažite njene simptome i da ih prepoznate kada se pojave. Sada ćemo videti kako to da postignete.

Astma je hronična bolest za koju ne postoji klasičan lek. Hronične su one bolesti koje traju duže vreme. Ovakve bolesti primoravaju i obolelu osobu i njoj bliske ljude da prođu kroz proces prilagođavanja na bolest i neprestane pokušaje kontrole problema. Nažalost, za sada još uvek nije pronađen lek za astmu. Moguće je lečiti je jedino do tačke stabilizacije i ublažavanja simptoma kada se pojave.

Astma je najčešća hronična dečija bolest. Karakteriše je upala bronhija, što izaziva opstrukciju disanja i jaku osetljivost na većinu stimulansa iz okruženja.

Glavni simptomi su "šištanje" prilikom disanja, ukočene grudi i problemi sa disanjem, posebno ujutru i uveče.

Uzroci povećane učestalosti astme su raznoliki, i idu od izlaganja polenu i kućnoj prašini pa do aktivnog i pasivnog pušenja.

Naučite kako da kontrolišete i ublažite simptome astme

Mada deluje dramatično, astmu je moguće ublažiti u velikoj meri.

Veoma je važno (mada ovo deluje sasvim očigledno) da upoznate članove svoje porodice i bliske prijatelje sa simptomima i naučite ih kako da prepoznaju astmatični napad. Ponekad osobe koje imaju astmu nisu ni svesne svog stanja, jer se bolest ne manifestuje do dvadesetih ili tridesetih godina.

Kao što smo već rekli, astma je hronična bolest i morate se navići na to da će uvek biti sa vama. Međutim, astma može biti i "pasivna". To znači da napade izaziva uglavnom izlaganje gustom, toksičnom dimu - npr. onom u prometnim gradskim ulicama, gradskom smogu ili dimu cigareta.

I neke bolesti poput gripa, bronhitisa, pneumonije i hroničnog kašlja imaju sličnosti sa astmom, ali one nisu ista stvar. Lečenje će biti sasvim različto. Zato je uvek najbolje posetiti lekara, utvrditi tačnu dijagnozu i krenuti sa terapijom koju lekar odredi.

Lečenje nakon dijagnoze

Kada počnete sa lečenjem astme , moraćete da idete na redovne lekarske kontrole u redovnim vremenskim razmacima. Kada se napadi prorede, to će verovatno podrazumevati posete lekaru jednom mesečno ili ređe.

Lekar će vas prilikom svake posete pitati da li ste imali napad, da li je bilo promena u simptomima ili njihovom trajanju, kao i o vašim dnevnim aktivnostima. Sve to će pomoći vašem lekaru da proceni koji je najbolji tretman za vas.

Tretman se uvek određuje individualno.

Tretman za astmu je uglavnom nešto od sledećeg ili kombinacija:

• Simptomatski tretman: svrha je prekinuti napad lekovima koji brzo deluju (adrenalin, kortikosteroidi, kiseonik).
• Preventiva: podrazumeva redovnu upotrebu bronhodilatatora, antihistaminika, kortikosteroida, respiratorne terapije, imunoterapije i slično.

Preporuke za ljude sa astmom i alergijama

Ove stvari deuju naizgled beznačajno, ali dugoročno gledano, mogu vam mnogo poboljšati kvalitet života i prorediti učestalost i intenzitet napada.

• Neka vam kuća uvek bude dobro provetrena.
• Brišite prašinu vlažnom krpom i redovno usisavajte sobe.
• Ako imate kućne ljubimce, redovno ih kupajte i četkajte.
• Redovno čistite filtere na klima-uređaju. Radite to i zimi i leti.
• Neka vam vrata i prozori uvek budu zatvoreni kada napolju ima polena i koristite filtere za uklanjanje polena iz kuće.
• Koristite čistače vazduha kako biste uklonili alergene iz vazduha i menjajte filtere što češće
• Nemojte pušiti u kući.
• Izbegavajte da koristite iritanse – osveživače vazduha ili sredstva za čišćenje jakog mirisa, kao i proizvode na bazi aerosola.