Slike sećanja Alise Salopek: Siva strela

Neko je nedavno postavio na fejsbuku sliku šinobusa negde u ravnici i u prilog tome stavio opis slike - siva strela!

Nekada je ta "siva strela" bila naše prevozno sredstvo do Sombora, na putu do škole. Bilo je i vozova, ali oni su bili za ona duža i "brža" putovanja. Šinobus je tu bio za "redovne" linije.
Crvena sedišta kao klupe, koja se mogu pomeriti i okrenuti na ovu ili onu stranu, zavisi na koju stranu se krećete, ili sa kojim društvom želite ili ne želite da budete.
Ja sam često svoje sedište, kad je za to bilo prilike, okretala u pravcu kretanja šinobusa, da se ne vozim "unazad". Još mi igra pred očima slika putnika ispred mene, koji odskaču na sedištima, "kao krompiri u vreći", svi u isto vreme, klackajući se u ritmu šinobusa.
Na mnogim tim crvenim sedištima upisivala sam hemijskom svoje ime (pazeći da me neko ne vidi). Onako za nezaborav.

Ko zna, možda je baš na nekom sedištu, onog šinobusa sa slike, moje ime.
I pitam se, kakvu bi reakciju u meni izazvalo to, kad bi kojim slučajem, šinobusi ponovo počeli da "lete" ravnicom na putu do rodnog mesta, ko prave sive strele, i kad bih našla slobodno mesto u njemu, na sedištu "iškrabanom" mojim imenom.