Slike sećanja Alise Salopek: Regata

Dan borca se nekad proslavljao kao "neradni dan". U "Jugi" je to bio veliki praznik, koji je obeležavao sećanje na dan kad je donesena odluka o podizanju ustanka u Drugom svetskom ratu. Mada znate istoriju, neću vam je sad i ja ponavljati.

Mene ovaj datum sećanjem odnese u vreme kad sam detinjstvo provodila kod bake i na jedan 4. juli kad se u Miletiću održavala manifestacija koju smo zvali "Regata". Zaista joj ne znam pravi naziv, u mom sećanju je ostala kao "Regata". Održavala se svake godine, ne baš na isti datum, ali eto, jedne godine poklopilo se u pravo vreme: na neradni dan, na praznik!
Mnogo brodića, čamaca, što na motorni pogon, što "na vesla", raznih jahti i lađa, dolazilo je kanalom, i tu pored mosta, sa desne strane – do Ribnjaka, zastajalo, "bacalo sidro". Na tim čamcima bilo je mnogo ljudi, što "vozača" i vlasnika istih, što gostiju. Ljudi su izlazili, dočekivali su ih predstavnici sela i meštani. Širilo se, ili nastavljalo od prošlih godina, prijateljstvo, "bratstvo i jedinstvo". Mnogo meštana (i drugih, iz okolnih sela) okupljalo se oko kanala, sa obe strane, posmatralo te brodiće, mnogi su imali prilike da uđu na neke, na one veće lađe, da "uhvate kormilo". Muzika se orila kanalom, igra folklornih društava, program je imao svoj tok za dobrodošlicu svima na "Regati".
Mnogi su program i lađe posmatrali sa mosta. Bilo je toliko okupljenih na mostu, da je gotovo bilo nemoguće autom proći na suprotnu stranu. Pravi praznik sela!

Učinilo mi se tad, a i sada dok ovo pišem, da je celo selo bilo na mostu ili oko kanala. Najviše je bilo dece koja su se prosto "utrkivala" ko će zauzeti mesto do ograde na mostu kako bi imali najbolji pogled, ili onih ko će pre na neku lađu.
Sestra i ja smo uglavnom bile samo na mostu. Imale smo odatle najbolji pogled, na lađe, na program, na kanal, na sve ljude na obali. Na jednu plavu kovrdžavu kosu dečaka u sivoj trenerci iz bakine ulice, koji je ulazio na svaku lađu.

Kulturno-muzički program se kasnije nastavljao u "Sporckom" (namerno sam napisala "sporcki", a ne gramatički tačno "sportski" – Miletićani znaju zašto), tj. na terenu Sportskog centra, gde je bilo "Narodno veselje", uz nastup mnogih naših (u ono vreme) poznatih estradnih zvezda, ili pevača-amatera i folklornih društava.

Sutradan, kad je muzika utihnula, a lađe otišle u neke druge luke, svako se vratio svom običnom, svakodnevnom, vrelom, julskom, radnom danu, prepričavajući dogodovštine sa "Regate" i "veselja" od prethodne večeri, čekajući neku, drugu, novu regatu sledeće godine.

Nedavno, gledajući slike sa ovogodišnje proslave "Dani sela" u Srpskom Miletiću (održano od 20. do 22. juna), nastala je ova priča, kao podsećanje na neke prošle seoske proslave, koje, vidim, žive i danas, samo u nekom drugom obliku i imenu.