Slike sećanja Alise Salopek: Plavci

Pre neki dan smo se kroz razgovor sa prijateljima, dotakli teme somborskog aerodroma, odnosno koliko poznatih imena je tamo služilo vojsku.
Da li ste znali da su se nekad našim varoškim ulicama, kao "plavci" u vreme "izlaska", šetali fudbaleri Dragan Džajić, Nikica Klinčarski, Ivan Ćurković, potom Milojević, Radanović, Lukić, a i oni iz sad "komšijskih" država Neno Gračan, Škorić i Musemić. "Plavci" su bili i košarkaši Karadžić, Marović, Neša Ilić i Nikola Plećaš, rukometaši Pokrajac, Rašić, pa i atletičari Nenad Stekić i Životić, bokseri Vujin i Mileusnić.
Naravno, nisu "plavci" bili samo sportska poznata imena. Bilo je tu i glumaca, pisaca i režisera poput Dušana Kovačevića, Ljube Moljca, Ivana Bekjareva, Zablaćanskog, Lečića i Paskaljevića.
Jako dobro mi je poznat osećaj kad u svom gradu, u plavoj uniformi, vidite neko poznato lice. Tako da znam kako su se osećali svi oni koji su, negde u prolazu, sreli, recimo jednog Džajića kao vojnika.

Bio je sam početak devedesetih. Bila sam tad druga ili treća godina srednje škole. Sa gomilom ljudi, što školaraca što radnika, stajala sam na peronu somborske železničke stanice i čekala voz iz Subotice za Sontu. Ispred nas je bila gomila "plavaca" koji su takođe čekali nešto. Bilo je prosto nemoguće ne primetiti te "plavce". Naročito jedno poznato lice - glumca Nebojšu Bakočevića. Samo nekoliko dana pre toga na TV-u je bio film Violinski ključ u kom je on igrao glavnu ulogu. Faca sa TV-a je bila ispred nas. Možete da zamislite koje oduševljenje je nastalo kad su i drugi "skontali" ko je u toj masi "plavaca", naročito od ženskog dela putnika na stanici? Pokazivali smo svi u njegovom pravcu, govorili jedni drugima ko je to, u kojim sve filmovima je glumio. Po njegovoj faci se videlo da zna da i mi znamo ko je on.

- To je onaj iz onog filma... – šapnuh sestri.
- Kog filma?
- Onaj što se prikazivao u ponedeljak veče! – odgovorih.
- Jao, pa je l’ on bio i onaj "Drakula" u filmu: "Kako je propao roken-roll!"
- Da, jeste! To je on!
- Ma nije moguće! On u vojsci? Pa pre neki dan je bio na TV!

Niko nije imao hrabrosti da ode i zatraži autogram, da ga pozdravi ili da se slika sa njim. Dobro, u to vreme nije bilo mobilnih telefona, a ne verujem da je neko imao foto-aparat sa sobom, pa nije ni bilo mogućnosti za slikanje.
Ubrzo je došao šinobus, "plavci" su ušli u njega i otišli put Bukovačkih salaša i aerodroma. Mi smo ostali da čekamo naš voz. Ostali smo sa slikom, ali samo pred očima - slikom jednog glumca u plavoj uniformi, i sa onim osećajem kako je to videti ga uživo.