Slike sećanja Alise Salopek: Joza

Pre neki dan sam slučajno, među starim knjigama, naišla na svesku iz srpsko-hrvatskog jezika iz šestog razreda. Listala sam je, gledajući šta u njoj piše, čitajući i smejući se u isto vreme. Tako sam naišla na sastav, napisan za domaći zadatak, pod naslovom "Jedan smešni događaj".

Čitajući ga, slike sećanja su me odvukle u vreme kad je nastao i na čas kod nastavnice Dese, kad smo svi redom čitali svoj sastav. Da nije te nađene sveske i zapisanog teksta, verovatno se ne bih ni setila o čemu sam pisala. Ali se jako dobro sećam sastava, iako ga nema u toj svesci, koji je napisao i pročitao na tom času Joza, drug iz odeljenja, koji je Rom i koji je uvek dobijao samo loše ocene.

Joza je stajao i čitao svoj "smešni događaj", o tome kako ga je majka poslala u prodavnicu da kupi kilo soli. On je, došavši u prodavnicu, zaboravio šta je trebalo da kupi, pa je kupio mlevenu papriku. Za svaki slučaj, da se ne vrati kući praznih ruku. Videvši šta je kupio, majka ga je naterala da se vrati i kupi ono po šta ga je i poslala. Joza je do prodavnice opet zaboravio i kupio nešto drugo.

Verovatno vam ovako sad napisano i prepričano, ovaj događaj i nije smešan, ali slušajući ga tada, kako je opisivao koliko se puta vraćao do prodavnice i uvek kupovao nešto pogrešno, nama je taj sastav bio najsmešniji, iako je Joza za taj svoj rad dobio trojku. Od nastavnice je dobio i pohvalu što se potrudio da napiše domaći zadatak i da samo tako nastavi. Iako je po mom mišljenju taj sastav bio najbolji, on je dobio trojku. Petice smo dobili mi "standardni" petičari, mada se meni moj sastav uopšte nije svideo, pa ni nečiji drugi. Skoro ni jedan, osim Jozinog. Drugi sastavi nisu ni bili tako smešni, ni upola koliko smo se smejali Jozinoj priči. Koliko se sećam, to je bila jedina trojka koju je tokom osnovne dobio, pa je zato i bila "velika ko kuća". Velika koliko je bio i osmeh na njegovom licu, dok je nastavnica Desa upisivala u dnevnik tu trojku kraj njegovog imena.

Ne znam zašto je u sećanje ostala njegova priča. Ni zašto i sada pred očima vidim sliku njega kako stoji kraj poslednje klupe u sredini i čita svoj sastav. I zašto ne prestajem da se pitam - gde je sada Joza, čime se bavi, ima li porodicu, ženu, decu, da li je živ? Da li sada on svoje dete šalje deset puta do prodavnice da kupi kilo soli, mlevenu papriku ili ulje?