Slike sećanja Alise Salopek: Pajto

Ovako sam ga ja videla pre 25 ili 26 godina: hoda sam, žuri, juri, ubrzava hod, malo zastane, pogleda na sat na ruci, opet ubrzava hod, dođe do ćoška, do škole, pogleda desno prema ambulanti (gde je nekad bila), stavi šaku preko očiju da zakloni sunce da bi bolje video, negde do "Pantine" prodavnice, čini mi se... Čeka tako minut-dva-tri-pet, opet pogleda na sat, rekao bi čovek: ala kasni ta osoba koju on čeka. On i dalje stoji tamo i čeka, malo se osvrće oko sebe, pogleda prema "Omladinskom", cupka s noge na nogu, okrene se, ode nazad prema centru. Istim putem odakle je i došao. Žurnim korakom. Na kraju te ulice, negde kod "Vladine" kafane stane, pogleda levo na raskrsnici, opet stavi šaku preko očiju da bolje vidi, spusti šaku pa skloni rukav jakne da vidi koliko je sati. Negoduje što je već toliko... U sebi nešto mrmlja... Osvrće se, gleda, stoji, čeka... Pruži korak na drugu stranu ulice, prema "Borinki" - preko puta što bi se reklo, digne ruku, kao pozdravlja nekog, osmehuje se, krene prema prodavnici, ubrzava, juri...

Pomislih, neko ga čeka na tom "ćošu" kod ribarnice. Neko ga čeka... Dođe do tamo, stane, pogleda na sat, gleda na kraj ulice, stavi ruku preko očiju da bolje vidi. Kome je mahao - nema ga. Nikog nema kod ribarnice. Verovatno kasni, ili je ušao u prodavnicu, izaći će. Cupka s noge na nogu, čeka i dalje. Okrene se, prođe "Borinku", "Žeton", hoda do benzinske...

Sutradan, vidim ga, ide našom ulicom, brzo hoda, pa stane na ćošku, gleda desno... Nekoga čeka. Neko ne dolazi.

Sledeći dan, opet hoda, od železničke prema centru, zastaje na ćošku, okreće se, gleda desno, nekoga čeka. Stoji i čeka. Neko ne dolazi. Okreće se, ide do kraja druge ulice...

Možda je u to vreme, od kad seže ova slika sećanja, imao ne više od 30 godina. Nisam znala kako se zove, ne znam ni sad, ja sam mu nadenila ime: "Pajto". Ne znam ni da li je ikada dočekao tog koga je čekao, žurno jureći na sastanke, ali i letos sam ga srela u selu, stajao je ispred škole i nekoga čekao...

Tada sam shvatila koliko je teška reč "čekanje", i koliko su još teže reči "biti sam".