Slike sećanja Alise Salopek: Žganci

Ne znam kako vama, ali meni su subote u detinjstvu počinjale žgancima. I to onim žumberačkim! Te žgance je, gotovo uvek zimi, kad nije radio, pravio tata, po receptu i načinu pripremanja kako je to radila baba Danica, odnosno njegova majka. Baba Danica je, naravno, taj recept "donela" sa sobom kad su kolonizacijom iz Žumberka došli u Sontu.

Majčina "obaveza" tog jutra jedino je bila da stavi krompir da se kuva, sve ostalo je radio tata. Dobro, pridržavala mu je šerpu dok je on mešao zgnječen krompir u vodi i brašno. Sve je moralo brzo da se meša da se ne bi brašno zgrudvalo i da bi se cela masa sjedinila. Onda smo te žgance "zalevali" kad jogurtom, kad mlekom, mada je najčešće bilo s prženim kobasicama ili slaninom, i mašću u kojoj su se pekle.
 
Ne sećam se da nam je nekad majka pravila žgance. Verovatno zbog toga što joj je tata, dok je mešao žgance, uvek govorio da prave žgance znaju da naprave samo Žumberčani, što ona nije. Kao da joj je tim rečima dao do znanja da se ne meša u žgance.

Priznajem, ja nikad nisam ni pokušala. Verujem, moji žganci nikad ne bi bili tog ukusa i mirisa kao oni tatini. Niti želim da se mešam u njegove žgance.
A tako fale...