Slike sećanja Alise Salopek: Voda za pasulj

Svaki put kad na fejsbuku "naiđem" na ovu sliku, gde za mene nije bitna osoba na slici, koliko česma kraj koje ta devojka stoji, i kad gledam u sliku, pred očima mi svaki put prelete slike sećanja na vreme kad sam kao dete do te iste česme išla po vodu za pasulj. Ili za "gra" kako se u selu kaže. Nisam po tu vodu za pasulj išla samo ja, već generacije i generacije dece.

Stariji se naravno sećaju i česme i gde je bila. Mlađima kad govorim o njoj, i o vremenu kad je i Sonta imala toplu vodu, kažem: topla voda je stalno curila na česmi kod "stare gvožđare", a mi deca smo punili balone vodom i nosili majkama za pasulj.
 
"Zar niste imali vodu u kući?" – pitaju me smejući se, "i gde ti je ta "stara gvožđara"?"

A slika sećanja na beli balon u rukama, koji punim vodom, ne prestaje da vraća uspomene. Kad je bilo leto, i kad bismo došli po vodu, obično smo se tu i duže zadržavali i brčkali u vodi kraj česme. Dečaci su nas često prskali njome, pa smo kući dolazile mokre ko da smo bile pod tušem.

Ne znam šta se desilo sa tom česmom i zašto joj je "žila" vremenom presušila. Neki govore da je "nestala" dolaskom vodovoda u selo, drugi pak da je "skrenula" u banju. Kako god bilo, znam da je u ono vreme bilo samo malo više brige i volje "seoske vlasti" i građana da se ona sačuva, možda bi u Sonti na mestu "stare gvožđare" umesto prodavnice pića danas bio bazen, sauna, ili neka banja.
 
Bilo bi dobro da je česma i dalje tamo, pa da topla voda i danas curi, da se u njoj pasulj za tili čas skuva, i to onaj - posebnog, neobičnog ukusa iz detinjstva.