Slike sećanja Alise Salopek: Štrosmajerova - ulica nastavnika

Zamislite kako je to živeti u ulici gde žive nastavnici. I to ne jedan, ili dva, već pet, a neko vreme i šest, sedam! A u susednoj ulici još dvoje. I plus učitelj i učiteljica.
Dok sam bila niži osnovne, nastavnici su bili samo komšije, i to mi uopšte nije smetalo. Živeli su u četvrtoj kući od naše, u kojoj je bilo nekoliko dvorišnih stanova.

Učitelj je živeo samo ulicu dalje, ali mi je bio usput kad sam išla do prodavnice.
Zato sam, verovatno, često išla u prodavnicu kod "Pante" samo da ga ne bih srela, i da ne vidi kako se vozim "bajsom" umesto da učim "pesmicu".
Istu taktiku sam sprovodila i kad sam krenula u više razrede. Često sam išla i okolo do "centra" samo da ne prolazim pored "kuće s nastavnicima".

Ali s proleća, kad otopli, kad dani postanu duži, pa nas povuku lopte, lastiš, "care, care, pacare", "žmure" i druge igre, koje smo kao deca znali da se igramo do kasno u noć, i kad smo često zaboravljali na sutrašnje odgovaranje ili kontrolni, onda nije bilo šanse a da u školi ne dobijem komentar od nastavnice geografije:

"Da si učila klimatske promene umesto što si se igrala na ulici do kasnih sati, sad bi znala lekciju."
 
Ili od nastavnice fizike:

"Trebalo je sinoć juriti za loptom, jel tako? Cela tri sata si se igrala na ulici, a nema crteža ispupčenog ogledala u svesci."
 
Nastavnika "Rusa" je zanimalo s kim sam se to baš ja, i kako je on u mraku video da sam to ja, a ne neka druga devojčica, skrivala iza njihove kapije dok smo igrali "žmure". Njegova supruga – nastavnica matematike, govorila je da nismo morali biti toliko glasni dok smo mi "Partizani" napadali "Švabe" u igri rata, jer je baš tada uspavala mlađu ćerku koja se probudila na naše: "Uraaaaaa!" i posle nije mogla dugo da zaspi. A uz to sam još dobila i trojku na kontrolnom.

"Mogli ste napad na "Švabe" da odložite i za posle kontrolnog!" – rekla je, upisujući moju trojku u dnevnik.

U ulici je živela i nastavnica hemije i nastavnik tehničkog. I pre njih još jedna nastavnica matematike. Nastavnik istorije u zgradi gde i učitelj, tj. u drugoj ulici. Mogao je lepo sa prozora da vidi kad bih prolazila. Srećom, istoriju sam volela i s lakoćom sam pamtila godine, bitke, razne bune, vladare i događaje, tako da on nije imao primedbe na moje "vozikanje" na "bajsu" umesto (ne)učenja.

A da ne pričam koliko puta su "slučajne" ledenice na grudvanju ili bombe od blata u "ratnim" igrama letele prema zidu nastavničkih stanova ili prozorima. Ili o mojim skrivanjima i sedenju u drugoj sobi i kobajagi učenju, dok je mama pila kafu sa komšinicom – nastavnicom geografije.

Naravno, godine su prolazile, mnogi nastavnici su napravili kuće u nekim drugim ulicama i odselili se iz tih stanova i naše ulice. Postali su komšije nekim drugim klincima. Neki su ostali. Samo što sam onda i ja završila osnovnu, krenula u srednju. I bilo mi je svejedno da li će nastavnica fizike gledati na sat i meriti vreme koliko dugo sam na ulici i da li sam uradila domaći ili ne.

A i nastavnik "Rus" se odselio, pa nije mogao da prati s kojim se to dečkom skrivam iza kapije nastavničkih stanova.