Slike sećanja Alise Salopek: Tito, revolucija, mir

Na TV-u upravo ide neka emisija o Titu i Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Slušajući (i gledajući) prilog, slika sećanja me odvukla u vreme kad sam bila osmi razred osnovne.

Kako sam volela istoriju, prijavila sam se za kviz znanja "Tito, revolucija, mir".
Za razliku od nekoliko učenika koji su za to takmičenje i pripreme za njega, saznali mnogo pre mene, ja sam za učenje imala tek nekih dva meseca. Možda i manje. A trebalo je naučiti sve o Titovom životu, pre rata, za vreme i posle. I ne samo o njegovom životu, već i sve drugo što je bilo u biltenu koji smo dobili za pripreme, a što se, naravno, odnosilo na Drugi svetski rat i posle njega na prostorima Jugoslavije.

"Mi smo stigli već do deserta, a ti si tek počela supu jesti!" – rekla mi je jednom jedna cura iz "C" odeljenja, ljubomorna valjda na to što sam se i ja prijavila, dajući mi tako do znanja da je ona, a tako i svi drugi koji su već nekoliko meseci išli na pripreme za to takmičenje, i sa nastavnikom Lazom prošli veliki deo onog biltena za takmičenje, da je ona bolje spremnija za "Tito, revolucija, mir" takmičenje, a da ja tek počinjem.

"Ne znaš ti kako ja mogu brzo supu da jedem i stići ću vas do deserta!" – zainatila sam se baš. I obećala da ću na tom takmičenju biti bolja od nje. I njoj i sebi. Ili bar bolja od nje.

Tih dana učila sam samo za to takmičenje. Čini mi se da sam u datum znala svaki Titov "korak", od rođenja, preko mladosti, zarobljeništva, učešća u ratu, sva ona putovanja posle rata, samite nesvrstanih, imena predsednika drugih zemalja s kojima se sastajao. Znala sam i datume početaka ustanaka naroda u svakoj republici, početak i kraj svake ofanzive i do u broj boraca koji su učestvovali i s naše i s neprijateljske strane, broj ranjenih, poginulih. Kretanje armije od jedne do druge ofanzive, sa svim onim strelicama što su na karti bili nacrtani za svaku bitku.
Kad sada, sa ove vremenske distance gledam, znala sam tada napamet celi taj bilten i u pola noći da me neko probudio i pitao neku sitnicu, čini mi se da bih ko iz topa odgovorila.

Nije bilo detalja iz vremena Drugog svetskog rata koji nisam znala. Šta god da je nastavnik pitao na vežbama za takmičenje, naravno, tačan odgovor uvek sam dala ja. Glasa od one devojke iz "C" odeljenja nije ni bilo. Ona je izgleda zastala kod tog deserta. Nikako nije mogla da ga proguta!

Rekoh već, ceo Drugi svetski rat sam znala. Slabije mi je išlo ono posle rata! Mir i godine provedene bez nekih bitaka, borbi i ofanziva, nikako mi nisu bili zanimljivi. Pa sam zato i manje obraćala pažnju na detalje i manje o tom vremenu učila. Verovala sam da će na kvizu biti pitanja o ratu i borbi naših naroda i narodnosti i oslobađanju zemlje od neprijatelja. To je ono što je trebalo svi da znamo. Bar sam tako ja mislila.

Međutim, na takmičenju "Tito, revolucija, mir" tog proleća, koje se, naravno, kao i sva veća takmičenja za osnovce naše opštine održao u Apatinu, o ratu, borbama, ofanzivama i silnim izginulim ljudima, bilo je tek po koje pitanje. Skoro ništa. Na moju žalost. Većina pitanja je bila o vremenu posle rata - gde je Tito putovao, koje zemlje je te i te godine obišao, koje odredbe su donesene na toj i toj konferenciji Partije, i sve tako. Sve ono što je meni bilo dosadno i nezanimljivo da učim, misleći da nije važno.

Jedno pitanje sam naročito zapamtila: "Šta je drug Tito rekao Pionirima na proslavi otvaranja škole u tom i tom gradu, te i te godine?"

A šta je i mogao da im govori, a da je to bilo toliko važno da se našlo u pitanjima za tako veliko takmičenje, koje se održavalo u celoj zemlji? "Nalupala" sam se samo tako i na takmičenju "nisam prošla"! Ipak, obećanje sam održala: bila sam bolja od one devojke iz "C" odeljenja!