Slike sećanja Alise Salopek: Predrasude

Neki dan mi se javila na "fejsu" jedna drugarica iz srednje. Kaže mi da me jedva pronašla, em zbog "novog" prezimena, em što ne ličim na onu devojku kakva sam nekad bila i kako me se ona seća iz tog vremena srednje škole.

Neću o vremenu i prolaznosti. A promenila se jesam. Po izgledu i oblačenju. Nekad su se u mom ormanu nalazile samo crne majice sa slikama "Metallice" ili koje druge metal grupe, crne "farke" i onaj "gornjak" ili prsluk od džinsa, na kom je na leđima bila "prišivka" (opet) "Metallice".

Sada će se verovatno mnogi setiti one klinke sa šiškama preko očiju, koja je izgledala i hodala kao muško. Često ni profesori nisu razumeli "moj izgled".
 
Slika sećanja "odvukla" me na čas fizike u drugoj godini srednje. Pošto sam sedela u poslednjoj klupi, kada me prozvala da odgovaram, profesorica me izvela pred tablu. Kao da me bolje čuje. Bolje da je rekla da me bolje i vidi.
A videla me dobro, osmotrila od glave do pete. I to po nekoliko puta! Gore-dole... Nekim mrkim pogledom. Uopšte nije slušala šta ja govorim, samo me "merila". Moje crne uske farke, malo "zinute" i iznošene "pumarice", majicu - isto crnu, naravno. Još sam imala i staru ćaletovu vojničku košulju na sebi. Zaista sam imala "strava" izgled, ali tada me nije bilo briga kako izgledam. Pantalone sam imala one poderanih kolena, zato me, valjda, profesorka čudno gledala. Sto posto se mislila, zar nemam majku da mi to zakrpi, ili kako mogu tako u školu? Još me i pitala: "Je l’ pank stil?"
 
Kakav, bre, pank, htedoh joj reći, to je stil "nosim šta hoću i kako hoću i ono što imam", ali nisam. Rekoh samo: "nije pank". Više iz neverice da se ona stvarno brine za moj izgled, umesto da sluša šta govorim iz gradiva, nego da joj stvarno objašnjavam koju muziku slušam. A i šta je nju interesovalo da li je to pank stil i šta imam na sebi?

Profesorka nije mogla da shvati, iako sam se "tako" oblačila i "tako" izgledala, "tako" držala i ponašala (samo ne znam šta je falilo mom ponašanju i držanju?), da sam mogla i ja da znam to gradivo, možda čak i bolje od drugih.
Sasvim sam lepo i tačno odgovarala, na sva pitanja sam znala odgovor, a ona me stalno bockala zbog mog izgleda: kakav je to stil, čemu takvo oblačenje, koji fazon furam, je l' me majka jutros videla kad sam krenula u školu i šta razredni kaže na moje oblačenje? Još kad je rekla da sa takvim izgledom i stavom ne mogu znati više od dvojke – prevršila je svaku meru. A sve sam znala. Sve i jedan zadatak sam odradila do kraja i tačno, a ona meni: "Ne znaš ti više od dvojke!"
I još mi je rekla: "Kad se promeniš, možda ćeš onda gradivo i naučiti."

Devojci koja je posle mene odgovarala, četvorkom je "ocenila" novu bluzu i neznanje.