Slike sećanja Alise Salopek: Život ne prolazi - mi prolazimo pored njega

Da li ste nekada tek tako, bezveze, lutali gradom? Išli ulicama, bez žurbe, bez bojazni da ćete negde zakasniti, da ćete nešto propustiti? Da li ste nekada onako jednostavno lutali gradom, zalazili u ulice kojima nikada niste prošli, ili možda, niste ni znali koje ime nose? Ili su vas poslovi, problemi i svakidašnjost života toliko razvukli, razapeli uvek na iste strane, na iste puteve, ulice i prolaze?

Možda u toj žurbi niste ni primetili promene oko vas: novouređen izlog, novoizniklu zgradu, nove kolovoze, lampione ili sređene trotoare i nova šetališta. Možda niste ni zapazili novu frizuru prodavačice na kiosku gde uvek, po navici već, kupujete štampu, ili novo lice iza tezge u pekari, prodavnici, novo lice za šankom u kafiću, ili novog kolegu na poslu. Verujte mi, i to se dešava.

Često i ne primetite kako se, već po rutini, krećete životom. Kako vam je dan od jutra do mraka isplaniran do u minutu, i kako u svakoj toj minuti radite uvek iste stvari. Uvek ste u istom času na istom mestu. I da korak na tren samo zadržite, da vas na tren nešto prekine, nešto odvuče. Na druge puteve da krenete, da li biste se izgubili u tom danu? Možda biste osećali da vam vreme fali, da vam manjka, da vam je jedan dan malo da sve pozavršavate. U toj ustaljenosti postajete marioneta vremena, marioneta svakodnevnice. Gubite sebe.

Pogledajte okolo. Zastanite na tren! Čemu žurba? Pogledajte promene u gradu, pogledajte lica ljudi oko sebe, čujte i njihove misli. Zakoračite i u neke druge ulice, zašto da ne. Napravite mesta koracima da pronađu i neke nove omiljene pločnike. Neka nova lutanja.

Nisam mudrac koji zna odgovore na sva pitanja i koji zna kako da reši vaše probleme - ne nisam i ne znam kako da sve što ste sebi zacrtali ostvarite u tom danu, ali znam jedno (to sam čula od nekog drugog mudraca): Život ne prolazi - mi prolazimo pored njega!