Slike sećanja Alise Salopek: Novi bioskop

Kad je, sredinom '80-ih godina otvoren novi Dom kulture u Sonti, sa velikom binom i bioskopskim platnom na njoj, svi meštani sela dobili su pozive da pogledaju, besplatno, odnosno kao poklon od Mesne zajednice, prve prikazivane filmove u toj novoj bioskopskoj sali. I to ne bilo koje filmove, već one koje su od strane organizatora određene za gledanje, i još su meštani sela po ulicama raspoređivani za neki film.

Naša ulica je dobila neki mađarski film. Sestra i ja smo baš bile ljute kad smo čule da su neke druge ulice dobile američke ili engleske filmove, a mi mađarski!
Pošto je mama radila to veče, kad smo mi bili na rasporedu za prvi odlazak u novi bioskop, sa sestrom i sa mnom, na tu projekciju filma išao je tata.
 
Prvih desetak minuta filma, ako i toliko, otac je gledao a onda je utonuo u san. Nije me ni začudilo, film je bio baš dosadan. Ali, tata ni kući nije uspeo neki film da odgleda do kraja, pa je to nama bilo sasvim normalno. I normalno nam je bilo i kad je zahrkao, i kad se lepo izvalio u toj novoj, tapaciranoj stolici. Raširio se "ko pravi"! Kao da je kući. Srećom nije bilo puno gledalaca oko nas, a i ozvučenje filma je bilo jako i kvalitetno, pa se njegovo hrkanje nije toliko ni čulo. Samo ponekad, kad bi scena filma bila u nekoj tišini! Probudio se tek kad su "išla slova za kraj filma".
 
"Kakav je novi bioskop? Je l’ velika sala? Je l’ ima puno mesta? Jesu udobne stolice?" – majka po našem povratku nije prestajala sa pitanjima.

"Sve je super! Stolice su crvene! I nisu drvene kao u onom starom bioskopu." – odgovarale smo sestra i ja.

"Sve je veliko, a ima i balkon! Da, da može se film gledati i sa gornjeg sprata." – dopunjavale smo jedna drugu.

"Ali tata je hteo da sedimo u prvim redovima da on bolje vidi film!" – rekla je sestra.

"Pa, kakav je bio film?" – pitala je majka.

"Odličan!" – k’o iz topa rekao je otac. – "Baš je bio zanimljiv! Meni se svideo!" – nastavio je.

"Šta je bilo tako super, priča ili glumci?"

"Ma, sve!" – ushićeno je dalje govorio tata svoje utiske prvog filma u novom bioskopu. -  "Prava životna priča! A i ona glumica, plavuša, lepo je iznela svoju ulogu."

Sestra i ja smo se pogledale. Nama je film bio dosadan i bezveze! A i nikako se nismo mogle setiti na koju je to "plavušu" glumicu otac mislio.