Slike sećanja Alise Salopek: Ništa sa slamčicom i šlagom

Ove nedelje je bio Kirbaj u Svilojevu. Nekako, uvek "padne" dve nedelje posle onog u Sonti. I nekako, svaki put kad gledam slike sa Kirbaja koje na "fejs" postave moji prijatelji iz tog sela, ne mogu a da u tim slikama ne vidim nešto što nije isto kao u vreme kad smo sestra i ja svake godine odlazile na taj praznik u Svilojevo.

I ne mogu, sećajući se nekih prošlih Kirbaja u tom selu, a da se ne setim jednog događaja, koji me uvek nasmeje, i sada, godinama posle.
Sa sestrom, drugaricom Ružom, i još dvoje prijatelja iz našeg sela, sedela sam u bašti kafića, koji se nalazio preko puta crkve. Ne sećam se više imena tog kafića, ali u to vreme bio je jedini u tom selu. Kako je vlasnik kafića bio iz Apatina, s tim još i brat nekog našeg prijatelja, u tom kafiću, osećali smo se kao kod nekog "svog".

Elem, tako smo tog Kirbaja, sedeli u bašti kafića i sestra je, umesto da naruči
nešto "normalno" za piće (kao što smo mi drugi), na primer sok, pivo, vodu, bilo šta, rekla sledeće:

"Meni ništa sa šlagom i slamčicom."

Bolje da kažem da je "lupila", jer takvu glupost mogla je samo ona "izvaliti".
Kad je konobar posle došao sa pićem, prvo je nama podelio ono što smo naručili i na kraju je ispred nje stavio belu plastičnu čašu, iz koje je virila šarena slamčica.

"Ništa sa šlagom i slamčicom za vas." – odgovorio je odlazeći.

Sestra je zbunjeno pogledala u plastičnu čašu, ne verujući da je on zaista doneo ono što je ona kao naručila. Kažem "kao", jer svi smo znali da se ona samo šalila kad je to rekla, nismo znali da je konobar zaista to mislio.
 
"Vid'..." – sestra je i dalje bila zbunjena... – "zaista ima i šlaga! Pa ovaj je stvarno lud!" – rekla je prasnuvši u smeh.