Slike sećanja Alise Salopek: Šljive

Svako ko je poznavao moju baku, majčinu majku, mogao je za nju da kaže da je mnogo pričala. I "naširoko" i "nadugačko", što bi se reklo. Počela bi nešto, pa bi to "nešto" još objašnjavala, dopunjavala, na to "dopunjeno" dodavala bi još druge priče i objašnjenja, tako da sam često zaboravljala odakle je počela i o čemu je zapravo govorila.

Ono po čemu ja baku pamtim, to nisu samo obični razgovori, komšijski tračevi ili priče o onome šta se desilo tog dana ili onih prethodnih. To su priče koje su se urezale u mom sećanju kao "putokazi kraj puta koje moraš pogledati da bi znao šta te na putu čeka". Priče koje se kao legende prenose s kolena na koleno, i kao saveti usmeravaju nam korake. Priče kojih se i sad rado setim, naročito kad me neka životna situacija podseti detalja neke od njih.

Jedan takav detalj je i trenutak kad se "latim" metle, i pomislim u sebi: "Leleee, kol’ko bih šljiva dobila!"
I u sećanje dođe priča, koju je baka tako lepo pričala, da se prosto bojim toga: da li ću, i koliko ja uspeti da vam je dočaram i ispričam kao što je to ona umela.
A priča je o tome kako je jedan čovek išao po selu da traži ženu za svog sina. Hteo je da mu snajka bude vredna i čista, i smislio je način kako da je nađe. U tu "potragu" krenuo je sa kolicima punih šljiva. Zrelih, lepih, sočnih.

"Šljive! Šljiveee! Dajem šljive za prašinu! Devojke, sakupite prašinu iz vaših kuća i iznesite je, menjam šljive za prašinu."

I stvarno, devojke brže-bolje pohitale da počiste kuće, skupile prašinu i iznele na ulicu. Neke u džakove, neke u kante. Svakoj je čovek za to smeće davao šljive.

"Izvinite, čiko!" – sramežljivo će jedna. – "Tako mi se jedu šljive, a uspela sam u kući da sakupim samo ovoliko prašine! Žao mi je, nemam više, a vaše šljive su tako lepe!" – govorila je devojka, pokazujući tek malo prašine na svom dlanu.

Dunu vetar i to joj odnese. I devojka briznu u plač.

Čovek je odmah znao da je to prava žena za njegovog sina. I dade joj sve preostale šljive.
Nikada nisam saznala da li je ovo priča nekog pisca ili je to prava, bakina priča, autorska, ili je i njoj to ispričala njena baka, i pre nje, toj baki njena baka.
A takvih priča imam još mnogo. Sve stoje u sećanju i čekaju trenutak kad ću vam ih darivati na čuvanje od zaborava.