Slike sećanja Alise Salopek: Kozje mleko kao tempera

Nedavno sam dobila na poklon kozmetiku od kozjeg mleka. Pročitavši samo površno šta na flašici piše, i to još na engleskom, mislila sam da je to mleko za telo. "Goat’s milk" -  znači kozje mleko, zar ne?
Nekih nedelju dana tim "mlekom" mazala sam ruke. I to sam još dobro natopila, da "snaga" i zdravo kozje mleko povrati svežinu mojim suvim rukama. Rukama "natopljenim" u kozjem mleku, dobrih desetak minuta nisam smela ništa da radim, ništa da dodirnem ili uzmem, jer je mleko slabo upijalo u moju kožu, i duže se sušilo. Šake su mi dugo bile bele i masne, i "zauzete" stojeći u vazduhu podignute. Srećom, tim mlekom, nisam mazala drugi deo tela, jer bih umazala svu odeću.

"Odakle ti ovo? Hoćeš mi dati sad da se istuširam time?" – upitala me ćerka kad se vratila za vikend sa fakulteta.

"Dobila sam na poklon..." – ja sva važna počela da govorim kako me prijateljica iznenadila i kako to mleko pomaže mojim rukama. "Znaš kako su mi bile suve ruke pre, kako natopim šake u ovo mleko, odmah su mi mekše." – nastavljala sam, ni ne reagujući na ono njeno pitanje da joj dam to mleko za tuširanje.

"Mažeš sa ovim ruke? I pomaže ti?" – pitala me.

"Aha!" – vidi kako su meke.

"I, je l’ posle opereš ruke?"

"Ne! Što da ispiram? Upije to u kožu... Treba neko vreme da upije, ali upije..."

"Pa ovo je za tuširanje... Mleko za tuširanje! Ovo se posle ispere vodom sa tela!" – ćerka se nije zaustavljala od smejanja govoreći mi. Lepo piše: "Goat’s milk"

"Da, kozje mleko! Toliko znam engleski!" – bila sam uporna.

"Ali, nisi pročitala ovo ispod, ovo što piše sitnije.. gle, čak piše i na nemačkom i
španskom, ne samo na engleskom: "creamy shower soap"."

Kao da bih ja razumela šta piše na nemačkom ili španskom, da sam kojim slučajem obratila pažnju na to sitno što ispod piše. Dobro, na engleskom bih mogla to da prevedem, ali nisam obraćala pažnju.

U momentu sam se setila svoje bake kad smo jednom sestra i ja došle kod nje, i ona nam pričala kako joj se napravila neka ranica iza ušiju. Skroz joj se koža zasekla. I ona je u fioci, gde je držala lekove, tražila sinoderm, jer on pomaže za sve, kako je rekla. Kako ga nije našla, jer obično kad ti nešto treba ne nađeš to nikako, koliko god tražio, ali je našla neku drugu belu kremu.

"Evo, ova krema... Vidite, deco, ovo ste mi donele onomad, to mi je mnogo pomoglo. Ja namaza' s to iza ušiju, za par minuta se osušilo i nije više bilo zasekotine. K'o da je mađija neka ova krema. Da mi nije bilo nje, još bih imala problema, a sinoderm nikako da nađem..." – govorila je baka, ni ne videvši sestru i mene kako gledamo u kremu u njenoj ruci i kako se smejemo.

Pustile smo je da priča i da hvali kremu koju smo "onomad" donele.

"Ovo ti je pomoglo?" – pitale smo u glas.

"Da, mnogo! Sasušilo ranu odmah!"

"Pa, je l’' ti znaš šta je ovo? Evo lepo piše: tempera, bela. To mi, bako, koristimo za bojenje na papiru, kad nešto crtamo... To je farba, a ne mast za kožu!"

"Šta god da je, meni je pomoglo!"
 
I još je rekla da joj ostavimo tu mast, ako joj se opet negde koža zaseće, jer pomaže.