Javno-privatno partnerstvo - druga strana medalje

Do sada se o javno-privatnom partnerstvu čitali:

https://www.025info.unija.net/vesti/drustvo_8/pijaca-u-apatinu-javno-privatno-partnerstvo-za-primer_16124.html

https://www.025info.unija.net/vesti/ekonomija_11/sta-je-javno-privatno-partnerstvo_16598.html

https://www.025info.unija.net/vesti/ekonomija_11/sta-je-javno-privatno-partnerstvo-primeri-u-svetu_16672.html

Javno-privatno partnerstvo ima i svoju lošu stranu. Što je veći (skuplji) projekat to su i posledice bolnije po novčanike poreskih obveznika (Budžet). Biti na začelju Evrope po tranziciji i razvoju ima svojih prednosti. Jedna od njih je da možemo da učimo na tuđim greškama i uspesima.

Gradnja puteva je jedna od omiljenih tema predizbornih kampanja. Svi se slažu da je lepo imati auto-puteve kroz celu zemlju. Sa druge strane, velika većina neće da plati putarinu i koristi paralelne lokalne puteve. Političari gradnju puteva pravdaju kao priprema za neke nove fabrike i brojne kamione koji će tim putevima prevoziti tone robe. To je isto kao kad lovac zakuva paprikaš, pa počne da planira kako će da krene u lov na zeca.

Auto-put M5 (deo E-75) u Mađarskoj je često spominjan primer neuspešnog javno-privatnog partnerstva. Taj put je označen kao važan evropski koridor. Serija grešaka na projektu počinje sa mađarskom vladom, koja odlučuje da joj ne trebaju garancije EU za finansiranje izgradnje. Drugo, biraju privatnu kompaniju koja je prevarila više od jedne republičke i lokalne vlade (konzorcijum Ingra-TriGranit). Treće, loše planiraju prihode i rashode projekta. Posebno prihode. Ostvareni promet na putu je duplo manji od planiranog, pa su tako i prihodi od putarina duplo manji. To je dovelo do nemogućnosti održavanja koridora. Time dolazimo do otkrivanja četvrtog propusta javnog dela partnerstva. Preuzimanje kompletnog rizika na mađarsku vladu.

Vlada je nekako uspela platiti premiju osiguranja a da ne bude osigurana. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je odustala od finansiranja i sav teret troškova prebacila na mađarsku vladu u drugoj godini izgradnje (decembar 1995. godine). Vlada je nacionalizovala koridor sa planom da trošak prebaci na sve stanovnike. Koridor je otvoren 1997. godine i od prve godine je bio u gubitku. Kako bi se prikrio gubitak vlada uvodi vinjete umesto putarina. Vinjete se kupuju za sve auto-puteve u državi. To nije puno povećelo prihode. Glavni razlog nedovoljnom prometu je bio lokalni (besplatni) put od Segedina do Budimpešte. Lokalni put ne može da se brani, narod je sam kriv što neće da putuje koridorom. Tako se pažnja preusmeri na neku opštu činjenicu i senka pokrije malverzacije svih vrsta tokom izgradnje. Nekoliko ljudi se u senci obogatilo na proizvodnji duga koji vraćaju svi Mađari.

Kao što rekosmo na početku, najbezbolnije je učiti na tuđim greškama.