Buba u uhu: Ja nemam drugi dom

...osim doma u srcu mom.

Bila sam spremna na milion pitanja i podpitanja. Zašto si se vratila? Kakvi su ti planovi? Šta ćeš ovde? Oni koji nisu pitali sami su kalkulisali, dobila je zabranu, nema papire, otkaz, ljubav, trudna, i biće posle jedan, moj omiljeni, najgluplji razlog.

Ipak, nisam računala na verbalno silovanje umova sitnih poput kišne gliste. Mislim da čak i crvljiva jabuka ima više stila od ponekih ljudi. Jabuka se makar jednom polovinom rumeni stideći se unapred crvljivog dela. Čovek ne. Je*ote, šta vam smetam? Izgleda da ako nisi "kukavac" nisi Srbin. Ja kao velika Srpkinja stavljam veto! Kolaju priče da sam se vratila iz Švajcarske jer sam bila u sekti. Nisam se potresla. Simpatično mi je sve to. Kad imam vremena za driblovanje igram se i ja sa njima. Evo juče me komšija pita kad se udajem, rekoh mu kad ti umreš. (smeh) Pošto sam ubeđena da će njegova čakra da nadživi Krkobabiće i moj žal za neimanjem sparing partnera u epizodi zvanoj brak. Inače, komšija je bio bolničar u Drugom svetskom ratu. Ali Nemci su ga manje boleli nego moj singl status. Čudno je to kako niko nema ogledalo kod kuće pa traži svoje Visočanstvo u tuđim nedostacima. Iskreno se molim da su ga pronašli.

Kažu da sam ja kriva. Biram. Ne mogu da se udam za drugog komšiju mesara. Zna se gde se prave kompromisi. Ja ne mogu biti mesareva draga. Kao prvo, nisam ljubitelj mesa, kao drugo, bilo ko ko je spreman da hladnokrvno ubije živo biće je za mene opasan. Nisam neki borac za prava životinja ali imam prosto loše iskustvo sa ljudima iz te branše. Jednom sam imala momka iz kafilerije. Na naš treći sastanak je zakasnio 3 sata jer je morao da čeka neku junicu iz Leskovca da je spali. Ne znam kome je bilo gore. Junici ili meni. Pomislila sam da mu se ne sviđam i da zato neće ni doći. A on palio mošti juničine. Elem, s' kim si, takav si. Zar ja da postanem  dželat? Zamislite mene da jurim dvorištom sa sekirom i vijam ćurke koje će da "padnu za slobodu". Neee. Ne postoji uspešna interakcija dvoje različitih, osim ako nije gluma u pitanju. A i plašim se da bi mi ova napumpana antibiotik živina uzvratila udarac, čak i onako bez glave. Hemija je to deco moja. Suprotnosti se privlače samo dotle dok se ne pojavi ključni činilac, tj. lakmus papir, kada se plavi pretvara u crveni pod kiselim uslovima. Sad baš da glumim do 2060 godine samo zato što me je sramota jer sam načitana?! Da, krivim sebe što sam čitala Marksov Kapital u šestom osnovne. Nije trebalo. Bilo je bombardovanje i bilo je dosadno. Da, krivim sebe što mi je Sidni Šeldon onomad bio glavna intriga života. Nisam pametna, niti ću ikada biti. Ne kažem. Samo kažem da je trebalo čitati redom. Prvo Bukvar i Hajdi, pa tek onda Prohujalo sa Vihorom. Sreća pa nisam neka povodljiva, inače bi me Skarlet O' Hara pretvorila u sponzorušu kakve Srbija danas nema. Stanija i Mimi oro su pionirke, kad vam kažem.

U mom slučaju junica je bila plavi lakmus. A vi to u daljem tekstu tumačite svako na svoj način. Al' da olakšam svima muke, priznaću. Jesam, kriva sam. Trebala sam se udati posle osnovne, najkasnije posle srednje. Više ne biraju ni pamet ni srce, odveć statistika. Logično. No, ja i dalje ustajem i ležem setna i sa nekim čudnim spokojem, koji nisam osetila godinama. Ja nemam drugi dom. Osim doma u srcu mom.