Buba u uhu: (Ja)ko se boji biti JA?

Stižem na posao pre nekoliko dana i pored kase vidim prelepu ružu i Kinder jaje. Znajući da nije za mene pitam koleginicu ko je kavaljer? Ona prasne u smeh i polubesno objašnjava svoj žal za gestom. Pretpostavljam da je od pogrešne osobe?!

Tanka je granica između brižnog i opsesivnog, ali oni su još deca, njima se sve prašta. Moram priznati da prva nisam ljubitelj cveća, ja sam ubica svega što ima korenje, i stidim se zbog toga. Ali volim cveće. Možda baš zato što je taj gest izumro zajedno sa slanjem razglednica i razmenjivanjem Božićnih poklona. Šatro nismo više deca. Kakve to veze ima? Ko ne voli poklone? Ja sam pre nekoliko godina dobila za rođendan 101 ružu. Nikada neću zaboraviti taj dan, ni miris tih ruža, a nije mi čak bio ni dečko, niti je bio na rođendanu. Samo ih je poslao na posao. Mada sad kad bolje razmislim možda je i imao nekih skrivenih namera. Nikada nisam imala ženski mozak po pitanju tih malih signala. Meni kada se neko dopada jasno mu dam do znanja, kad je obrnuto pravi sam tupko. Nikada ne očekujem ništa ni od koga.

Kupila sam i probojnu testeru jer nisam mogla da dočekam majstore da mi postave laminat. Nije ni čudo što mi niko više ne donosi ruže. Za sledeći rođendan očekujem brusilicu i klješta. Ipak, moleri su me najlepše zamolili da ne diram ništa dok oni ne dođu?! Zato sad markerom pišem podsetnike po zidovima. Dnevna soba mi izgleda kao zatvorska ćelija, vučem recke do dana kada će doći. Ne znam šta je to sa muškarcima koji nemaju poverenja u žene sa alatom? Ne znam da motam sarme ali se šetam sa lestvama kao cirkusant. Nekom opanci, nekom obojci.

I taj njihov, ničim izazvan ponos, uvek iznova. Odem ja, opet iz nekog respekta na davno obećanu kafu (čitaj pivo), sa momkom koji je mnogo želeo da se zaljubim u njega. Ne ide to tako momak. Pivo može da se iznudi, emocija ne. Mnogo žaba treba da se poljubi dok se ne pojavi princ. Verujte mi, ja to znam najbolje. Nikada mi nije bio bitan ničiji finansijski status, ja sam iz one stare garde. Ima nas još par. Bila sam užasno gladna i rešim da naručim salatu. On me pogleda očiju iskolačenih kao da sam tražila kompletan restoranski meni. Smiri se, ja ću da platim. Zaista ne planiram da gladujem i žao mi je što u 21. veku muškarac ne može to da prihvati. Ja sam relativno laka za održavanje. Ne jedem mnogo, oblačim se sama, muziku u izlascima "kitim" kao novogodišnju jelku. Kad je alkohol u pitanju tu mi malo prorade mađarski geni, ali samu sebe animiram, i nije mi slatka čaša ako je sa pogrešnim parom očiju.

Moram odati počast hrabrosti današnje mladeži. Prilazi mi momčić pre neko veče i kaže: "Zatvoriću oči, kad ih otvorim na stolu će me čekati tvoj broj telefona".

Jadničak, bolje da ih nije otvorio, nestala sam u magli dima. Prvo, jedan je od onih čija godišta još uvek ne mogu da izračunam jer u mojoj glavi imaju 16, drugo toliko je visok da smo optički kao mađioničarski trik. Drugarica me je nedavno pitala za klišee koji sam se naslušala u kafani. Ima ih zaista sijaset, i ne mogu više, čak ni iz kurtoazije da se nasmejem na neke. Pita me jedan juče kako se zovem, kažem mu ja Tereza, i odmah želeći da preduhitrim šalu rekoh mu, ali ne Kesovija, a ni Majka Tereza. On me gleda, pita ko je to? Umirem od smeha, počela sam da sparingujem sama sa sobom u nedostatku zanimljivih protivnika. Kupujem kokice danas i reče mi čovek kako se ja izdvajam iz mase. Mislim se u sebi garant mu je mali pazar pa hoće da mi uvali stare kokice. Ti si rođena da biraš, kaže. Zar nisu svi, pitam ga?

Upravo Majka Tereza je rekla: "Nije bitno koliko daješ, nego koliko ljubavi si uložio u to davanje". Meni je to vrlo realan moto u koji verujem. Što ne važi za onog momka koji mi svaki dan poželi dobro jutro slikom u pozi Mikelanđelovog Davida, to mi je već previše davanja. Smatram se srećnim čovekom jer nikada ništa u životu nisam uradila pod bilo kakvom prisilom ili iz moranja. Ja sam ja. I (ja)ko se boji biti "JA"? Očigledno mnogi. Nije lako biti "JA" samom sebi. Velika je to odgovornost.

Na kraju dana samo jedno je bitno. Kome biste vi poklonili Kinder jaje? Kad otkrijete deo sebe volevši nekoga toliko jako da boli, tada ne može više da boli, ostane samo ljubav. I igračka iz Kinder jajeta.