Buba u uhu: Sutra je novi dan

Nije vreme elementarna nepogoda, nego ljudi. Jovana i Srćke u Jutarnjem programu takvu paniku napraviše od prehlade, da se plašim da izađem na ulicu da ne umrem. Takvo je vreme došlo, oni koji su zdravi su u strahu od bolesti, nerviraju se, piju lekove za preventivu ničega. Placebo ljudi, ne placebo medikamenti. To je zbog te ere "internet doktora". Koje god simptome izguglaš umrećeš za 48 sati. Kao ona pisma, lanci sreće. Ako ovo pošalješ na dvanaest adresa u roku od dvanaest sati, desiće se čudo. Mislim se u sebi, bolje da se ne desi. Elem, juče sam shvatila da ukoliko nastave "minus dani", neću imati čime da se grejem. Postavim ja tako oglas da tražim radnika za cepanje drva.

Verovali ili ne, u roku od 5 minuta se javilo oko desetoro ljudi! Ja i dalje u neverici! Ne znam da li mi je drago ili sam sje*ana skroz. Od kud da toliko ljudi želi/hoće da cepa drva na -20 stepeni?! Ha? Dogovorila sam se brzo sa nekim momcima i sve je proteklo odlično, sutradan u 7 su došli i za dva sata završili. U tom sam i saznala zašto se javio na oglas. Dvoje male dece, 22 godine momak. Hrabro ili ludo? Ne odgovaram. Ja sam sa 22 igrala Cugopol po studentskim domovima.

Međutim kako je dan odmicao dobijala sam utisak da sam postavila oglas za cepanje drva sa hepi endom. Počeli su se javljati sa raznoraznim predlozima, tipa da će doći za džabe, pa jedan hoće da cepa u zamenu za kolače. Nek’ ti mesi ona što te nadajala! Mojne me zaje*avati, ni u najboljem izdanju nisam takav primerak da bi džabe došao na minus 20 da cepaš drva! Volim ja sebe, ali treba biti realan. Ipak, ima još uvek korektnih ljudi, ljudi koji znaju za manire. Malo, ali ima. Njima hvala.

U međuvremenu pisanja ovog bloga jedan vitez je predao koplje. Ne jedan, nego najveći. Sve više počinjem da verujem u to da Bogovima samo anđeli trebaju. Ali trebaju i nama, znaš? U našim srcima bićeš poput tvoga imena, Milovan. Tvoje spretne ruke, tvoj ton mirotvorca, tihe starke šunjalice i osmeh nevin, baš kakav se slaže sa očima tvojim. Sa kim ćemo pevati Kemalovu "nije htjela"? U kojoj kafani ćemo dobiti duboko u noć još po jednu kad nema tvog pritajenog šarma i pogleda koji se ne odbija? Videćemo se, a dok se ne vidimo, čuvaj nas. Kao što je suza – znoj duše, tako je i znoj – suza tela. Svu smo so iz sebe isplakali, i sad treba kopati novi bunar. "Voda ume da presuši".

Imala sam molere u kući nedelju dana. Da, na -22 sam krečila i menjala prozore, nije bio ni malo ljubavan prizor. Majstori, kao majstori, čega se sve nisam naslušala, bilo je krajnje "zanimljivo". Kada si sa nekim iz dana u dan, ceo dan, stvori se neka radna klima, pa još ako je pozitivna, može čak i da ulepša dan. Njihova jednostavnost je nešto što smo svi mi izgubili. Ne znam koliko je meni bilo korisno saznati teoriju o Hitlerovoj ćerki, teoriju zavere na zgrade "Blizance", štetnom delovanju alkohola prilikom vođenja ljubavi i tehnika muže magarca. Stvarno ne znam, ali kada tim ljudima date pravi alat u ruke oni su Bogovi. I njihovi obični životi su nešto najlepše što postoji. Potpisujem.

Pita me taksista danas kako sam, reko’ pamtim i bolje. Kaže on meni, ne verujem suviše si mlada da bi pamtila i bolje. Ima nešto u skrivenim umovima taksista i konobara. Masiv respekt.

Mnogo me puta pitaju prijatelji šta o nama (Balkancima), misle Švajcarci. Pitao me jednom jedan Švajcarac, zašto orao na grbu ima dve glave? Ja razmišljam, nemam pojma. Kaže on meni, "Jedan gleda, drugi krade". E, to misle o nama.

Kakve god mi živote izabrali, i kakve god nam sudbine dodeliše, uvek će nam nedostajati neko ili nešto. Ako je neko, potrudite se da vam postane nešto, i čuvajte ga u džepu poput klikera ili slike koja nedostaje u dečijem albumu. Kakav god dan bio, koliko god minuti bili protraćeni ili dragoceni, Skarlet O’ Hara je u pravu: "Sutra je novi dan". Jer jeste.