Buba u uhu: Vrati mi, vrati bundu

U zemlji u kojoj je uobičajena stvar biti omražen bez razloga, štaviše, to te još i čeliči (nepisano pravilo Balkanizma, Paragraf 2.), dobro je u svojoj široj okolini imati na oku po kojeg ambasadora najmoćnijeg kažiprsta istorije. Internet klika. Sigurno svi znate o čemu govorim. Govorim o onome što se više ne može kontrolisati, što se otrglo kontroli. Od 7 do 77, sa tehnološkim minimumom znanja diktiraju se trendovi, ruše se brakovi, a preljuba je tako jedna normalna stvar postala, da će se zaveti u crkvi morati promeniti sa "u dobru i u zlu" na "u dobru i u zlu na skype-u i messengeru". I nema veze ako nećeš ti, ima ko hoće. Pojavljuju se čudna čuda svuda. Kineskinje ližu s*se u mailovima, N.N. lica ubrzano glade svoje "ponose" na kamericama, a osmesi hirurškim skalpelima napravljeni "krase" ekrane u domovima. Pa se svi prate. Za stado, svakako, nije dobro ako mu je pastir – ovca. Najgori su ovi samoprodeklamovani. Probudiš se ujutro ni ne sluteći da su se rodile nove kraljice, nove princezice, sretneš ih na ulici i javiš im se kao i juče, kad ono ćorak. Ništa više nije kao juče. Nisu te prepoznali, a čudno, jer ti si ista. Idi, pogledaj se u ogledalo, jesi li? Jesi? Žao mi je. Očigledno nisi "praćena", a još manje shvaćena. Bravo! Čestitaj svojoj unutrašnjoj Boginji. Čak ni čika Adolfov signal iz odžaka nije imao toliku moć kao moć pametnih telefona u dlanovima opasnim. A tako je. I ne možemo ništa. I biće još gore. Moć primitivaca je u tome što se oni uvek drže u skupini. Što nije nužno loše. Nije. Očekivanja imaj samo od sebe, a od drugih ne očekuj ni kućno vaspitanje. Vaspitanje ti je šminka u babe. Kad priđeš bliže, još uvek baba. Šatro vaspitana. Ne daj se zavarati, jednom si tako izgubio dve, možda desetine godina dok si gradio kuću bez temelja. Džabe krov kad nema noge. A temelj su geni. Od njih se ne može pobeći. Još manje sakriti. Pita mene jedan momak pre neki dan za jednu drugaricu, kakva je. Rekoh mu, "cura na mestu, iz dobre je kuće". A on pita šta ti to znači? To znači da očito nije za tebe.

Samo dve sile ujedinjuju ljude: strah i interes. Ne znaš koja je gora. A sile. Velike. Mene više nije strah. A nije ni to dobro. Gde će to biti dobro? Nije me strah, ne zato što sam hrabra, nego zato što znam kako je gubiti, vučem za sobom džak znoja i jedan par očiju koje se zacakle na nepravdu i izgubljene bitke.

Gledam prošli vikend u izlasku onu hodajuću "klanicu" na curama. Jednostavno moraš biti in. Ako nemaš za pravu bundu onda ni ne oblači onaj izgovor od životinje što visi na tebi. Neko šeta rakuna od 30.000, neko nep**anog norveškog zeca. A neko bogami somborskog goniča pregaženog na subotičkom putu. Moj zec je bio devac, zato i tako greje (nije još osetio blud), a onaj rakun topao kao somborska energana. A kao što reče jedna pametna cura, ono što današnje samoproklamovane princezice furaju, to je, ne nep**an, nego prep**an zeko. Izvin'te što sam tako prosta danas.