Buba u uhu: Zadnja smena

30. septembar 2015. godine, 20.33h
Dragi dnevniče, utisci sa letovanja su se slegli.
Destinacija: Rodos
Piće: Nektar grčkih Bogova, vino
Jelo: Gyros/Joghurt
Klasa: Septembarska
Sveopšti utisak: Maturska ekskurzija specijalne vrste svih starosnih granica

Već na samom "check in" šalteru sam primetila da će ovo biti nezaboravno letovanje, ekipa od 140 ljudi entuzijastično kreće da ugrabi poslednji dah leta. Na letu od Ciriha za Beograd mi je jedna gospođa dočarala žal za dobermanom i sinom koga ostavlja samog na tri meseca. A pas progovori svaki put kad je vidi. Pa naravno da progovori kad garant pi*di sam sa razmaženim konjem od 34 godine koji je nesposoban da živi bez mamice, pffff.

Ima nešto u letovanju u septembru. Nema klinaca, nema gužve, ljudi su otvoreniji i opušteniji. Na aerodromu su počeli prvi kontakti da se stvaraju, a ekipa je bila, kao lupom da si ih tražio. Bojim se da mi malo jedan blog.

Gastarbajteri iz Hamiltona. Stariji bračni par sa Uba, 38 godina u Kanadi. Divni ljudi. Gospođa imala proliv od prvog dana. Svako jutro je krkala aktivni ugalj a uveče se častila lignjama i musakom.

Jedan čudan par iz Bosne. Ona nije prala kosu od Vudstoka a on, koliko je visok, verovatno je nikada nije ni video čestito. 30 stepeni je bilo svaki dan, a ona je bila svaki dan u čizmama. I uvek je izgledala kao da se ludo provodi, a nije.

Jedna starija gospođa sa ćerkom koja izgleda kao Usein Bolt. Ima znojnice na rukama, nogama, glavi, i stalno viče: "Gde mi je mama?". Ima preko 40 godina. Nije prošla carinsku kontrolu jer je pošla sa naduvanim dušekom. Već same stjuardese na čarterima su posebne, drugačije. To su ove što iz godine u godinu ne napreduju. A neka se ni ne pitaju zašto. Prvi put sam posle 15 godina videla one ogromne šnale u kosi, koje zaklanjaju pola glave. Ni ne čudi me da su čarteri u posebnom delu zgrade aerodroma. Treba parkirati te šnale.

IT menadžer "iz Beograda", ali nemam pojma odakle zaista. Čovek-pijavica, pun znanja, nezanimljivog, i meni lično neshvatljivog humora. Krenuo je sam. Što ne bi bilo ni čudno, ni glupo, ali on ne može da ostane sam. Iskakao je iz frižidera 10 dana u potrazi za društvom.

Jedna diiivna gospođa iz Ljiga. Nisam nikako skontala koliki je zapravo magnat. Vodi kamenolom, 100 firmi i čuda, izuzetno sposobna, borac, lavčina. Imale smo zajedničku misiju: izlaganje najvećem suncu dok ne zaboli, zarad tena. Neverovatno zanimljiva, nedostajaće mi.

Frau Müller i njena kći. Ne znam im prava imena, gospođa je u penziji, radila za Swiss air, povela ćerku na letovanje. Spomenula Swiss i Cirih više nego što njihovi avioni lete. Ćerka joj malo mucka srpski jezik, naime, živela je u Cirihu par godina, te naravno, zaboravila srpski. Baba bila 44 godine ovde, sad dole izdržava sve. Baba je kraljica, ćerka isto, ponela iz Ciriha neku kremu, faktor 50, do Božića da leži bela bi ostala.

Mladi bračni par iz Vrbasa. Ispostavilo se da imamo zajedničkog prijatelja, skontali smo se i čini mi se da će to biti jedno duuugo prijateljstvo. Inače jako sladak par. Ona je lepa kao lutka, pri tome ima neku sveopštu sprečenost u poimanju stvarnosti svoje lepote. Hoću da kazem da cura izgleda kao avion ali izgleda da je taj otrovni kanal u Vrbasu učinio svoje. Ne mo'š ubediti curu da ne mora da se slika i briše 500 slika dnevno. Jer je lepa na svakoj. Muž ko muž, šta će, nemi, ponekad glasni posmatrač. Jako sam ih zavolela.

Meni niko nije ni prišao 10 dana jer sam išla sa drugom za kojeg su svi mislili da smo u tajnoj vezi. Sem sobarice. Niko ne zna šta one znaju. Spolja se može sve upakovati i ukrasiti, ali one znaju najintimnije detalje. Došla mi je jedno jutro, uzela nas za ruke i tražila objašnjenje zašto ne spavamo zajedno? Plačem još uvek.

Da nam se kojim slučajem avion srušio, Hamiltonovi iz Uba bi i dalje slikali pejzaže, IT menadžer bi tražio sa kim će da popije kafu, frau Müller bi pripremala svoj čarobni set za opstanak (ona bi prva načela moju nogu kada bi ogladnela), ova što traži mamu bi slom živaca dobila. Ali bi njoj bilo najlakše da sleti prinudno, zbog dušeka. Manekenka iz Vrbasa bi bila mirna ukoliko bi bilo Wi-fi-ja. Da je oteta i zatvorena u podrum 8 godina, ostala bi i 9, ukoliko bi bilo interneta. Nova vremena, nove mere.

Bili bismo najplaćeniji i najgledaniji rijaliti.

U sledećoj epizodi pratite svadbu sa Rudnika na splavu u Beogradu.

P.S. Zorannnahhh izdala knjigu. Zemljo, otvori se.