Kirbaj

Imam više dobrih izgovora zašto ovaj blog kasni. Nećete i ne biste verovali (a ne bih vas ni krivila da ne poverujete) šta se sve izdogađalo u poslednje vreme, a u nedostatku istog, nisam stigla da vas informišem. Sad ne znam šta bih pisala a da ne deluje kao Tarantinov film. Ja nisam pravi pisac. Kako ja da sročim poplavu u stanu, krađu iz novčanika, rođendan, moj, pa rođendan Švajcarske i kirbaj u jedan blogić? Još je i Arsen umro sinoć. Srećan ti put dalje veliki čoveče. Kažem vam ja, nije moja druga Zoranahhh luda, počeću i ja sa vlogovima, ovako jednostavno propuštate previše. Baš mi je krivo. Majke mi. Postoji još jedan razlog zašto ovaj blog kasni. Ovi redovi su namenjeni smehu, razonodi, i skretanju misli sa surovih detalja stvarnosti. U prevodu: ako ne mogu da širim smeh, ne širim ni nadrndanost. Evo već se smejem. Nisam bila nadrndana nego upregnuta više nego obično. Prošle nedelje sam imala 41 sati prekovremenih + 42 sata mojih obaveznih = 83 satmaratona, mešanja cementa i vožnje viljuškara. U prevodu gastronomija je jedan veliki građevinski posao. Zoranahh nema tih problema. Ona ustaje u podne i nanosi moleraj do 4 popodne, u 5 već ima šuting (na žalost ne u dupe). Mene šminkaju u 6 ujutro porodice pandi, pošto njima sličim najviše. Retrospektivom ću nasumično da vas informišem.

Scena juče u 8 i 15. Dolazi mi Manda, divna ženica, drag gost, naša (mislim ako ćemo po našima našima, onda je njihova). Po ovima ovde je naša. Ovde smo svi naši. I Hata iz Dervente i Lajoš iz Bečeja. Šteta što nije tako svuda. Iiii, opet ja odlutah, Manda, Manda. Postoje samo dve osobe na ovom svetu koje gotivim a bojim ih se kad ih vidim. Jedna je Manda iz Zagreba druga je Dragoljub iz Kraljeva. Ja imam tešku i vrlo ozbiljnu netoleranciju na parfeme, što sam starija tim je gore. Sama ih ne koristim već godinama, a ispostavilo se da mi smeta i na ponekim ljudima. Nisu krivi ljudi, nego pogrešni izbori.

Moram priznati, nije lako voleti Mandu kad se kupa u bugarskoj ruži sa cimetom i kokosom. Možda mi ne bi smetalo da oni ne moraju da se grle čvrsto, dobra 3 Misisipija. A Manda juče brate ko Ukrajinka na tezgi. Meni se slošilo, boli me glava, povraća mi se, tražim od gazde da me zameni, moram kući da se istuširam na brzinu. Razmišljam, da li je moguće? Nikada je više neću zagrliti u životu. A ja sam baš "grliša" po prirodi. Posle kažu da ljubav ne boli.

Scena pre nekoliko dana. Dolazi mi jedna cura za šank, naručuje koka kolu. Ja je poslužim na to će ona: "Zato što si me perfektno poslužila Koka-Kola te nagrađuje sa 50 franaka". Ja je gledam, mora da je od ovih što su na belom, čula sam da ih u selu ima sve više i više. Međutim, ona ne odustaje, pruža mi 50 franaka i traži moj potpis. Reko' u čemu je fora? "Nema fore, zastupnik sam Koka-Kole i proveravam kako je služe diljem kantona. Svako ko je posluži po PS-u, sa ledom i limunom, dobije 50 franaka".
Nisam u tom momentu mislila na tih 50, nego šta bi bilo da sam joj dala limetu umesto limuna? Naravoučenije: Nije limun uvek gorak.

Dobila sam sinoć novi krevet, stari je upropašćen u poplavi o kojoj niste obavešteni. Tri nedelje, 3 dana i par sati sam spavala na madracu na podu. Osećala sam se poraženo. Nakon 4 godine integracije, borbe i mukotrpnog rada, spadoh na madrac. Ali bilo je na kraju cool. Ovde je dobro kada se dese ponekada loše stvari. Da te podsete da je ovo život. Juče mi je ujutro stigla poruka od gazde stana. Negde oko 18 i 45 ćemo vam doneti krevet. Pošto mi je gazda švajcarac bila sam spremna u 18 i 45. Dva minuta kasnije dobila sam krevet. "Izvinite što kasnimo, bila je gužva u liftu". Umrla sam od smeha. Znam šta je ubilo ovu zemlju. Nedostatak spontanosti. Novi krevet nije dobar. Hoću nazad madrac.

Kirbaj. Google. "Seoska slava. Šokačka stvar. Malo je više nalika vašaru. Valja se gomila šećerlema i jeftinih igrački za decu."
Pa sad da li je šokačka stvar, ne bih ulazila u to, kao bunjevka, kosi se sa mojim uverenjima. Ovo ostalo je tačno u potpunosti. Od šećerne vune, igračaka koje smrde na Kineza koji ih je napravio, preko kornjača, ofarbanih pacova (čitaj hrčak), do "10 upola s lukom". U pozadini kod flipera čuje se Scatman, ostali su i oni sa muzikom kao i ja. Freestyler je kod autića. Divno.
Pišem ja društvu pre nekoliko dana da dolazim kući na Malu Gospojinu. Imam dva dana slobodno. Kad je to? Pa kirbaj jeee! Aaaaaa reci onda tako, kirbaj!
Ići ćemo na ringišpil i hvataćemo mecu.
Može. Jedva čekam.

Ostali su još moj rođendan, rođendan Švajcarske, moj diplomski, koji treba da predam danas u 6. I zašto devojke idu u paru u wc?

Još nešto, pre neki dan je bila odmazda bajsova. Samo moj je ostao. Bila sam i srećna i tužna. Hoću da verujem da ga nisu odneli samo zato jer je pretežak.

Idem da radim diplomski.