Začaran i očarana

Ulazeći u logiku jezika ne stiže se daleko. Naprotiv, može čovek lako da se još više zbuni. A nije ni ona tačna da je najtačniji govor, govor tela. To je možda važilo pre, kada nisu sva tela bila gola, ili izoperisana. Danas se govor tela uglavnom svodi na pućenje usana i zarivanje grudi u lice sagovornika, uz praćenje blagim kikotom i pogledom koji govori: "Joooooooj, da li smrdim kad me nije još pozvao na večeru? Istina, nisam se tuširala juče, ali parfem sam stavila, i to malo više".

Razmišljala sam ceo dan na poslu (a to su prednosti bavljenja poslom gde se ne traži stručna kvalifikacija), i vršila komparaciju ponašanja pojedinaca i grupe u odnosu na nacionalnost, i jezik kojim govore. Bilo mi je jako zabavno. Jako.

Ne znam, da li ste svesni činjenice koliko toga govorimo automatski, ni ne shvatajući i ne vodeći previše računa o tome zašto je to tako? Evo na primer Španci. Divan jezik, obožavam ga, ali malo prenakićen. Dolazi danas jedan.

- Hola, soy Rafael.
- Tereza.
- encantado.

"Encantado" znači očaran. Prvi put vidim čoveka, nije mi posebno zapao za oko, nego pričam sa njim što moram. I zašto bih ja sad bila očarana činjenicom što moram da slušam jednog sredovečnog Španca koji je već 40 godina u Švajcarskog i od "bitte" i "danke" nije odmakao. Ma da. Očarana sam do mojega.

Italijani me npr. ne podnose, zato što pričam sa njima na španskom. Jebi ga, ne znam italijanski. Ne mogu to da mi oproste. Kako ne znaš kad je isti kao španski? Bude li mi još jedna osoba rekla kako su ta dva jezika ista...

Oni više polažu na govor tela, često ne znam da li se rvaju ili ljube. Ne daj ti Bože da naiđeš na grupu Italijana kada ti se žuri, dok se oni sve ne izljube i izgrle međusobno Venecija će potonuti. Ipak, moje znanje italijanskog se svodi na fond od 20 reči kojima vešto baratam svakodnevno. I to pali. Vole oni to. I da plaču. Ne poznajem naciju koja je više suza prolila. I to plaču na svaku glupost, bez razloga. I bez sramote. Čuj, muškarci.

Šiptari su u fazonu "Goodfather". Gradacija se slepo prati, i svi se klanjaju istom. To je uglavnom najstariji član čopora. Kompletna nacija izgleda kao da su braća i sestre i, ne mislim ništa loše, ali najsličniji su čovekovom dalekom pretku. Njihov jezik niko ne razume. A oni razumeju sve. Skoro sve. Neko bi pomislio da su strašno neljubazniji, možda bi se čak uvredio, ili uplašio, ali ne, oni su jednostavno takvi. Prema svima. Uvek. Retko kad se smeju, ustvari ne znam jesam li ih ikada videla da se smeju i jesam li već rekla kako liče jedno na drugo? Hahahaha, znam, znam, jesam, ali strašno.

Pod pojmom Jugo, u ovom slučaju, podrazumevam sve članove bivše SFRJ, iako je prilično škakljiva tema ovde njih u isti koš svrstati. Toliko su uvredljivi da ih moras po regionima selektirati. Elem, Jugo. Jako bučni, prilično nekulturni i nevaspitani, jezički neobrazovani. Ni jedan jezik ne znaju da govore ispravno. Ovde postoji podvrsta nemačkog koji se zove "jugo dojč". Gde je pravilo da se rečenica sastavlja tako da ispred svakog glagola ide naziv muškog polnog organa. Nešto slično prefiksu. Predstavljaju strah i trepet drugim nacijama. Retko kada se mešaju sa drugima, a i kada se mešaju to je jer smišljaju neku pakost.

To je što se tiče većih grupa, namerno sam izostavila Nemce i Švajcarce. Nema smisla. Grehota trošiti zalud papir. Jedni su presavršeni, makar žele verovati da jesu, a drugi su još uvek pod zešćim kompleksima.
Pojedince nikada ne treba zanemariti, često znaju vickasti da budu, dobri glumci, spremni na više no ostali, efekat iznenađenja vrlo, vrlo često moguć. Baš od pre neki dan imam novu koleginicu, kaže meni gazda, Mađarica iz Pešte. Ma nemoj, A da nije mozda iz Budima? Od 100 Mađarica iz Pešte, do sada su samo dve bile iz Pešte, a Mađarica nije bila ni jedna. Rumunke. Zaje*ane ko kratko ćebe. Sve su došle da rade kao medicinska sestra. Ali nekako ni jedna ne traži pacijente na pravom mestu. Čudno.

Od ključne integracione vrednosti je spomenuti još Arape, Tamilce, Bugare, Poljake, Aramejce. Ipak, za Aramejce bih da odvojim jedan poseban blog.