Sportski ugao- Kako su nastali žuti i crveni karton?

Da li ste znali da su na nedavno završenom EP-u u fudbalu u Poljskoj i Ukrajini pokazana samo tri crvena kartona? Verovatno jeste, ali sumnjamo da ste imali pojma da takmičenje na Euru 2012 nikako nije među onima s najviše fer-pleja.

Verovali ili ne,ali od uvođenja crvenih i žutih kartona bilo je prvenstava Evrope i sveta bez ijednog isključenja! Verovatno vam je poznato da je kartone u fudbal uveo engleski sudija Ken Aston, posle SP-a u Engleskoj 1966. Naime, i pre toga postojala su isključenja i upisivanje igrača u sudijske beležnice, ali su konfuzije oko toga da li je neko opomenut ili ne bile česte, čak i kod samih igrača.
To je navelo Astona, člana sudijskog komiteta FIFA, na razmišljanje kako da olakša posao svima. „Sinulo“ mu je iznenada, kada se jednog dana tokom vožnje Londonom zaustavio na crvenom svetlu.

- Pomislio sam „žuto - uspori, crveno - stani, izlaziš“ - objasnio je jednom prilikom Aston koji je preminuo 23. oktobra 2001. u 86. godini.
Njegov izum FIFA je primenila već na sledećem SP-u u Meksiku, ali na njemu nije bilo nijednog jedinog isključenja. Tako „čist“ Mundijal više se nije ponovio. Istina, 1978. u Argentini bilo je manje žutih kartona, ali su pokazana tri crvena. Što se tiče prvenstava Evrope, bez crvenih kartona prošlo je ono održano 1972. (kada su na završnom turniru odigrana samo četiri meča), pa ono iz 1980. (14 utakmica), kao i dva uzastopna - 1988. i 1992. (sa 15 duela).
Na Prvenstvu Azije 2000. pokazana su samo dva crvena kartona u 16 utakmica, a na EP u Austriji i Švajcarskoj, pre četiri godine, takođe su bila tri isključenja, ali je bilo više žutih kartona nego u Poljskoj i Ukrajini (122 prema 119). Epidemija „žutice“ zahvatila je najbolje selekcije Starog kontinenta u Engleskoj 1996. Tada je na 31 utakmici pokazano čak 155 žutih kartona (u proseku pet po meču), dok je crvenih bilo sedam.
„Najcrvenije“ takmičenje bilo je ono sledeće, u Holandiji i Belgiji, na kojem je bilo deset crvenih kartona (od toga su tri dobili reprezentativci Jugoslavije – Siniša Mihajlović, Mateja Kežman i Slaviša Jokanović).
Proporcionalno, „najprljaviji“ međunarodni turnir bilo je EP 1976. u Beogradu i Zagrebu, kada su na četiri utakmice bila tri isključenja (sva tri na duelu Čehoslovačke i Holandije), što je u proseku 0,75 po meču. Na SP 2006. u Nemačkoj bilo je 28 crvenih kartona na 64 utakmice (0,44 po meču).

Za kraj sam ostavio podatke sa Kopa Amerike, jer zaslužuju posebnu pažnju. Na turniru odigranom 1991. sudije su pokazale 14 crvenih kartona na 18 utakmica (0,78 po meču), a na derbiju između Brazila i Argentine isključena su petorica fudbalera. Sudije su imale još više posla 2001, kada su na 26 duela pokazali 24 crvena kartona (0,92 po meču), a Urugvaj je čak dva puta susrete završavao sa devet igrača.

Veliki Brazilac Ziko „uspeo je“ da na turniru 1979. bude isključen čak dva puta, mada je samo takmičenje bilo relativno miroljubivo sa 13 crvenih kartona u 25 utakmica (0,52 po meču). Najzad, najbrutalniji turnir, bar kada su brojke u pitanju, bio je onaj iz 1987, sa 14 crvenih kartona na 13 utakmica (1,08 po meču), uključujući i četiri u finalu između Urugvaja i Čilea.