Sportski ugao- Moj brat Dijego

Da li ste znali da legendarni Dijego Maradona ima dva brata koja su se takođe profesionalno bavila fudbalom?
Naravno, njihovi učinci u ovom sportu daleko su od dometa koje je ostvario doskorašnji trener Al Vasla, ali zanimljivo je da su se jednom prilikom sva trojica našla na terenu u dresu iste ekipe.
E ovako...Ugo i Raul Maradona takođe za život zarađivali „ganjajući loptu“. Devet godina mlađi od čuvenog brata, Ugo je bio veoma koristan vezni fudbaler koji je čak igrao za mlađe selekcije Argentine. Igrao je za Askoli (čak jednom prilikom protiv brata koji je bio član Napolija), Rajo Valjekano i bečki Rapid, a posle nastupa za ekipe iz Urugvaja i Venecuele obreo se u Japanu u kojem je proveo najuspešniji period u karijeri. Iz fudbala se povukao 1998. i već godinama na Floridi uživa u mirnom porodičnom životu i vođenju pekare sa suprugom.
- Jasno je da Ugo nikada nije dostigao nivo svog brata - rekao je u jednom intervuju pre dve godine.
- Ali takođe je jasno da to nije uspelo nikome osim Peleu. Ponoviti ono što je moj brat ostvario jednostavno je nemoguće, međutim veoma sam zahvalan fudbalu jer bez njega ne bih bio tu gde sam, niti bih stvorio svoju divnu porodicu.
Raul, treći brat Maradona, mlađi je šest godina od Dijega i u Argentini je poznatiji po nadimku Lalo. Na terenu nije bio previše uspešan, ali je svetsku „slavu“ stekao kada ga je 1990, pred sam start Svetskog prvenstva, italijanska policija uhapsila zbog toga što je vozio bratov „ferari“ bez vozačke dozvole. Kada su se policajci pojavili u trening kampu Argentine želeći da provere njegov identitet, Dijego je podivljao optuživši ih za zaveru čiji je cilj da se poremete pripreme Gaučosa. Čak je i fizički nasrnuo na predstavnike zakona.
Inače, Lalo je karijeru počeo u Boki, ali je svima brzo postalo jasno da nema baš mnogo bratovog talenta. Posle samo tri utakmice morao je da nađe drugi klub. Oprobao se u Japanu, Španiji i Kanadi, a 1998. Deportivo Munisipal iz Perua uz fanfare je obelodanio da je angažovao Maradonu. Lalo je postigao gol na svom debiju (u prijateljskoj utakmici), ali je odigrao samo jedan takmičarski meč. O njegovom doprinosu najbolje govori izjava tadašnjeg predsednika kluba Luisa Saetonea:
- Pružio je toliko malo da smo sa njim na terenu praktično igrali sa 10 fudbalera.
Ipak, Lalo u Argentini uživa VIP tretman pošto se povremeno pojavljuje u TV reklamama, a 2005. čak je učestvovao u španskom izdanju „Velikog brata“.
Nema sumnje da su mnogi klubovi sanjali o tome da u svojim redovima imaju sva tri brata, a to je na neki način uspelo španskoj Granadi (u to vreme drugoligašu). Godine 1987. Lalo, Ugo i Dijego odigrali su prijateljsku utakmicu za ovu ekipu (u pitanju je bilo ispunjavanje klauzule iz Lalovog ugovora). Protivnik je bio Malme na čijoj klupi je sedeo Roj Hodžson, a Španci su slavili rezultatom 3:2 (Lalo i Dijego postigli su po gol). No, posle ovog lepog starta Granadina sudbina se promenila pa je klub ispao iz Segunde, a sa Lalom je raskinut ugovor.
Moj brat Diego.To je nešto čime bi milioni ljudi na ovoj planeti hteli da se ponose,a ta čast pripada Ugu i Raulu.Da li je u njihovom životu uz Dijega bilo više trnja ili zvezda prosudite sami...
U svakom slučaju,jedan je „El Pibe“.