Javno-privatno partnerstvo: Zagrebačke muke

Do sada smo o javno-privatnom partnerstvu pisali:

https://www.025info.unija.net/vesti/drustvo_8/pijaca-u-apatinu-javno-privatno-partnerstvo-za-primer_16124.html

https://www.025info.unija.net/vesti/ekonomija_11/sta-je-javno-privatno-partnerstvo_16598.html

https://www.025info.unija.net/vesti/ekonomija_11/sta-je-javno-privatno-partnerstvo-primeri-u-svetu_16672.html

https://www.025info.unija.net/vesti/ekonomija_11/javno-privatno-partnerstvo-druga-strana-medalje_16798.html

U prethodnom tekstu pokušali smo da vas upoznamo sa lošim stranama javno-privatnog partnerstva. Rečeno je da što je veći, tj. skuplji projekat to su i posledice bolnije po novčanike poreskih obveznika, odnosno budžet. A kao loš primer naveli smo auto-put M5 (deo auto-puta E-75) u Mađarskoj.

Svetska finansijska kriza je izazvala velike probleme u finansiranju svih javnih projekata. Pozajmice su preko noći poskupele pa tako i cena projekata. Sankt Peterburg je odličan primer brzog prilagođavnja velikim promenama na finansijskom tržištu. Ovaj ruski grad je javno-privatnim partnerstvom finansirao više infrastrukturnih projekata. U skladu sa ruskim mentalitetom prvi projekat je bio ogroman. Auto-put u vrednosti od 6 milijardi eura. Milijardu eura vredan tunel i slično. Kada je izbila kriza grad je promenio lokalne zakone i oformio radne grupe za praćenje realizacije JPP projekata. Razvili su procedure i pravila u kojima se dobro kombinuju ekonomija, politika i izvršenje.

Zagreb ima nekoliko JPP projekata. Većina ih je finansijski neodrživa, što ih čini neuspešnim. Sistem za prečišćavanje otpadnih voda je počeo da se gradi 2004. godine. Svi se slažu da je takav sistem potreban. Sa druge strane, nisu se precizirali detalji. U skladu sa lokalnim mentalitetom, sistem je bio prevelik. EBRD je odobrila kredit od 55 miliona eura. Nakon toga nemačka banka KfW još 115 miliona eura. Ukupna cena projekta nije poznata, a spominju se cifre od 176 do 326,7 miliona eura. Ugovor je takođe ostao nepoznanica. Tehnički, sistem se uopšte nije uklopio sa ostatkom kanalizacione mreže grada Zagreba. Finansiranje ovog projekta je spalo na Zagrepčane čiji su računi za kanalizaciju povećani 247%, a zagrebačkim kompanijama 231%.

Arena Zagreb – ključni problemi: nepotrebno, preskupo, mala korist za grad, rastući troškovi i konzorcijum "Ingra-TriGranit". U 2010. godini troškovi održavanja su porasli četiri puta. Te troškove je plaćao grad pomenutom konzorcijumu. Ingra je 2011. godine zatvorila Arenu i tražila od grada da uplati 4 miliona eura kako bi je ponovo otvorili. Da bi Arena Zagreb bila isplativa, treba da bude popunjena 212 dana u godini.